Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

pouče i židovski odgoie. Sama činienica da se savršeno niko na te recenziic savršeno nikako mne obazire nikakvim Ditaniem ni narudžbom knjiga potaknula me na razmišlianie o toi pojavi.

Siećam se kako sam pred godinu—dviie bio član iednoga našega omladinskoga udružcnia u provinciii. Imao sam i tu sreću da sam bio knjžničar udruženja. Tako sam imao priliku da upoznam interes generaciie naših odraslih za Žžidovsku knjigu. Ta ič kniižnica bila prema prilikama liiepa i bogata. Staiala ie na raspolaganie svima Židovskim mieštanima. Pa ko se od odraslih interesirao za nju? Tako reći miko. Možda dvije—-—1 ri starije gospode i možda dva—lri starija gospodina, koji me kad — tad zamoliše pokoji roman Gustava Meyrinka, Israela Zangwilla ili Maksa Broda. |I ništa više. A tako jie u naivećoi većimi naših miesta. Ovdie dabome ne mislim na intelektualce. Oni si i sami uglavnom mabavliaiu knjige, i koliko sam prema svome dosadašnjemu iskustvu mogao prosuditi, ti naši intelektualci uglavnom stoje u priličnom kontaktu s kulturnim zbivaniem u celtrima modernoga židovskoga stvaranja. Ali intelektualci su maniina. Neinteres se odnosi na većinu. A to nije dobro; pa ireba nastojati da se takvo stanie DOpravi. Nisam to iznio zato da tai neinteres u starijih osudim. Ko to hoće da učini volia ga! Ja sam daleko od toga. Iz iednostavnoga razloga, jer uviđam da to ne može drukčiie da bude, ili da se to barem ne može preko noći stubokom promijeniti. Naši odrasli koji se nisu posvećivali naročitim intelektualnim zvaniima i koji su morali već od najraniie mladosti svoie da se obraćaiu trbuhom za kruhom, prirodno se nisu mogli da nađu ıi sferi intelektualnoga rada u koju nesumniivo pripada intenzivan i sitematski interes za literaturu. Ako od njih koga pridobiiemo za tai rad — to je čist probitak!

Ali upravo zato, ier smo mi htieli obnovu našega židovstva, jer smo htieli da nova Židovska generaciia našega Žžidovstva upile u se kulturne vrednote židovstva, osnovali smo naš omladinski pokret. On skuplia i onu omladinu kojia se ne DOSVEćuie naročitim intelektualnim zvanjma, 1 hoće da sve židovske mlade liude bez razlike živo i Čvrsto poveže sa Židovstvom. Vidieli smo nedostatke naših starijih: zato hoćemo da se mi mlađi pobolišamo, da nešto naučimo od starih grešaka. Naš je omladinski pokret kroz čitavih 10 godina dielovao kulturnoodgoino — a ia ipak nalazim da omladina, okupliena u niemu, dandanas pokazuie premalo interesa za Židovsku knjigu. Ako za starije imade opravdana isprika — za omladinu nema isSDTiIke i ne smije da ie bude!

Da se vratim recenzijama u »Židovu« i

»Hanoaru«. Sigurno ie da se te recenzije donose sa stanovitom svrhom. Sigurno e zato da se samo ispuni DprOStor crnilom slova, sigurno zato da se svrati pozornost na važnost tih knjiga, časopisa itd. Koliko dosad znadem, te su recenziie i prikazi DrOlazili bez odieka. A to ie žalosno. To tim više, što danas izlaze zaista klasična diela židovske literature. Ako ie tehmika omozućila da se relativno jeftino izdaiu i omašna leksikografska diela i da se brzo mogu da rasprostrane po čitavome svijčtu, onda ie zadaća svakoga čovieka — a u prvome redu pripadnika iednoga duho vnoga, iednozga omladinskoga pokreta — da što ie više moguće iskoristi takve pogodnosti. Treba se sjetiti na naše Židovske autodidakte, treba od njih naučiti žed za znaniem (vidi članak Jakova Maestra »Autodidakti u Židova« u 5 broju »Hanoara« od februara 1930 g.)! Imao sam se često prilike uvjeriti na DTOpagandnim putovanjima da u naših udruženia ima lijepih knjižnica. Ali omladinci premalo čitaju te knjige. Isto mi potvrđuiu i moji prijatelii koji su to iskustvo stekli također na propagandnim putovanjima. Ili drugi primier! U nas se izdaiu edicije. »Židov« jie lane izdao priievod Heineova »Baharaškog rabina«. Unatoč oglasima, proglasima, pozivima Veći dio naklade leži merasprodan (Šelomo ben Gabirolu želimr srećniju sudbinu!). Osim onih edicija koje su elementarni naši »udžbenici« za elementarne naše »ispite« bezuslovno treba omladina apsolutnim interesom da se interesuje za sve produkte židovske literature. Možda ie neinteres naše omladine za te kulturne tvorevine samo specijalni slučai općega neinteresa za te tvorevine unutar današnie omladinske generaciie uopće. Da ie ŽidoVska omladina van redova našega omladinskoga pokreta savršeno ravnodušna prema svim vrijednim kulturnim tvorevinama o tome ne treba ni covoriti. Ali mi, koji si svojatamo cionističko ime, mi, koji držimo. da smo dijelovi obnovnoga pokreta, ne smilemo fek da budemo osrednii u interesu za kulturni rad, mi moramo da b udemo uzor svima. To jie barem logično. A kad tamo — mi smo često, suviše često, i ispod osredniosti.

Protiv toga valia ustati! Omladina mora da se upozna sa kulturnim vrednotama Židovstva! Dabome i s onima Oopće-čovječanskogca značenja koje naša omladina takoder premalo kultiviše.

Ja sam već u više navrata — da navedem jedan primier — pisao o važnosti »RPevue der Jugendpresse«. Oglašivalo se da udruženia mogu besplatno da dobivaju brojeve toga časopisa. Niko se niie iz omladine iavio da zatraži tu revilu. Ama baš niko! Pa mene već i mrzi o tome pisati.

169