Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Mislim u sebi: ta zar će opet to da bude napisano uzaludu??

U zadnioi godini dana primio sam u svemu iedan icdini upit od iednoz Drovinciskoz omladinca u stvari nekoliko Židovskih kniga. Poslije kurza Sžou u Zagrebu zainteresovao se potanmie nekoliko tiedana. nakon kurza iedan iedini omladinac za neke palestinografske knjige koie sam demonstrirao na kurzu.

I u samoj činienici da primjerice »Hanoar« (i »Gideon« nekada) moraiu već gOdinama da ispunjajiu svojim člancima ugzlavnom iedni te isti liudi vidim nedoVoOlan kulturni rad omladine. Čitaniem i proučavaniem stiče se znanie, jača se vlastito kritičko rasuđivanie. Pridobiva se sprema za suradrniu.

Treba onai elan kojim su omladinci onda, kada su nastaiala naša udruženia, kupovali i čitali židovske kniige, osnivali knijiŽnice i čitaomice, opet obnoviti. "Treba stvarati temelie nastainoi generacili 'Kola će biti nosilica kulturnih vrednota unutar našega Židovstva.

Naša omladina premalo čita. Naša se omladina. premalo bavi židovskim kulturnim radom. Velim: premalo. Treba

rad i napor ustostručiti.

Ko će kulturno da radi — ako ne omla·:dina?? Zar naš omladinski pokret po svojoj ijezgri nije Kkulturno-odgoini pokret?? Ni\mo li mi vanredan naraštai, spona prošlosti prema budućemu, koji stoji na početku jedne nove epohe u istoriji iednoga naroda koji nazvaše »narod knjige«??

Pavao Wertheim

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEONOST DVIJE HEBREJSKE KNJIGE

Avraham Šoer: »Dor haholeh«, »Dvir«, Tel Aviv 1920). — Ta knjiga »Generaciia kola nestaie« prožeta je svjiežinom crtania. Sudbine junaka nisu specilfično Židovske sudbine. Pisac se približuie sigurnim korakoem općeliudskom elementu. I on ie došao — kao i većina hebreiskih pisaca — iz grada. Ali on to ne snosi kao prokletstvo mi kao neutaživu čežnju: ier vidi most od iuče prema danas. On je prešao tim mostom. Zato Živi u vremenu. „Živi s vremenom. Svejedno je prikazuie li rusku krajmnu ili američku okolinu. Svagdie je kotkuće. 1 zato svagdie čoviek. Iz niegova diela izbiia neizrecivo blaga sviježina i prirodnost. Zato ie niegov rad priznanja vriledan — i po evropskim mierilima.

M. 7. Voliovski: »Sole švilim«, »Davar«, Tel Aviv 1928). Stihovi »Na rubu staza« iskreni su i divni. Zato dieluiu. Sve mu ie

u prirodi Palestine blisko, sve liudsko osjeća svojim. S nainježnijom se intuiciiom uživliuie u palestinsku okolinu i pjeva o nioj. O Kineretu pieva kao o kakvoj ženi, zna za njegova raspoloženja i taine krasote. Tako ie lijepa niegova pjesma! |I kada ie nuina i kada ie obiiesna... Niegove riječi dokazuiu dubinu iskrenoga osiećania. Zato su te piesme zaista piesme...

Moše Siiri BUNTOVNA AZIJA

Arthur Holitscher: »Das unruhige Asienc.

Reise durch Indien — China — Japan, S.

Fischer Verlag, Berlin 1927; 346 str, 8" dipara 14) (elegantni platneni uvez).

U onome času kad ie Aziia sviiesno Dpcprimila evropsku nauku nacionalizma i prava nacionalnog samoodredđenija svih nacionalnih skupina u čitavom čoviečanstvi u onome času rodila se buntovna Azija. Ako Zapad nauča nauku nacionalne emancipacije — a zašto da se me RR ala Istok nacionalno? i vidno raste nacionalno previranie u aZiskih naroda. Za Japan srećni svršetak ijapansko-ruskog rata u polovici DrVOZ qecsetlieća 20 stolieća stvarmo je i konkretno dokazao da aluzie aziskih naroda ma pravo nacionalne slobode imadu dobro findirani i garantovani osncv. I od onoga Vreniena kad se počelo na Zapadu zamiećivati buntovništvo ariskih plemena, kad se DOčelo govoriti o »Žutoi pogibli«, o »ponovnoi peobi naroda«, o »hegemoniji Istoka« naglo se začeše gcomilati knjige i brošire, propagandni spisi i publikacıiie naijrazličitijih vrsta i oblika u kojima se raspravljala ta tema o »probuđenoj Aziji«. Ako ie doskora Azija bila predmet znanstv enoarheologiskih i istoriskoreligiskih izučavanja i iuiteresa, onda je sada nabrzo postala sre-

dišniom temom političkoaktuelnih i SsOCiOlogiskih raspravliania naikompetentnijih vođinskih ličnosti modernoga svijeta. I

odista bi se morala čitava knjiga ispuniti, kad bi čoviek htio da popiše samo naslove naivažniljih djela o novoi Aziji, nastalih u mekoliko posliedniih desetlieća. To sam

dstaknuo i povodom svojih recenzija dviju

odličnih knjiga o novoi Aziji (vidi: »Židov« od 23 novembra 192% broi 47 Hans Kohn »deschici!te der nationalen Bewegung im 'Orient« i »Židov« od 31 oktobra 1929 broji 44 Tang Leang Li »China in Aufruhr«). Posebna vrsta tih knjiga o Aziji to su Duiopisi: svjetski putnici u Dbrzini crtaju SVOie prve doimove iz između redaka izriću svoje mišlienie o zbivaniu u toi Aziji koja se buni. Holitscherova knjiga u prvom je redu putopis.

Prije toga putopisa napisao lie Holitschei

190