Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Tijana Saalinz (1786—1809), kći berlinskog dvorskog draguliara Jakoba Salomona. Ona ie očaravala srca muškaraca svojom savršenom liepotom duše i tiiela. Medu svoie štovatelie ona ubraia Goethea, Teodor Kerner joi udvara, a Ššutliivi Grillparzer ioi pieva liubavne piesme. Ona se zaručila s Varnhagenom van Ense, ali se s niime doskora razručila zbog različitosti karakter4. Niena sestra Pebeka također se pokrstila te ie živiela u Beču kao spisateljiica pod imenom Megina Frohberge. Treća ie sestra maika slavnoga romanopisca Paula Heyse. Kći Arnsteinova, Henriieta, povela se za maikom:; naslijedila ie njezinu tielesnu i duševnu liepotu. Govorilo se da ie obećana grofu Degentfeldu od pruskoga poslanstva u Londonu, ali ona ie uzela Heinricha Freiherra von Pereira (1773—15835), posinka svoga oca, potomka otmiene špansko-židovske porodice. Henriietu štuiu i snube kao i nienu maiku. I Grillparzer ioi udvara pa se ioš i kasnijih godina sieća gospođe Henrtiiete: »U onoj sam starosti kad čovick živi jioš samo od uspomena: malo ie onakvih časova koiisu bili tako radosni kao oni koie sam sproveo u blizini te odlične žene.« Graf Wacherbart posvetio ie svoiu kniigu o turskim ratovima »liepoi i duhovitoi Henriieti, milostivoi barunici von Pereira u Beču, nailiubazniioi i naidivniioi od svih žena.« Il ona drži svoi salon na visokom nivou: pored plesa i muzike ondice se nieguje literatura. Ovamo zalaze Grillparzer., Woligang Menzel, Thorwaldsen, Mendelosohn-Bartholdy, Karolina Pichler, Teodor Kerner, pa čak i voiskovođa Radetzky. Svake srijede priređuie se ondje neobično broino posiećeni theedansant; u druge se večeri sedmice kod nie sastaie izabrani krug. Ona boravi lieti ili u svom dvorcu 1 Schwarzau ili u svom lietnikovcu u Badenu. Na ovim miestima tokođer Drovodi živahan društveni Život. I na lietovaniu ie posiećuiju znameniti stranci, učeniaci i umjetnici.

Druga ie uplivna židovska ličnost ovoga vremena Bernhard Freiherr v. Eskeles, sin moravskog zemaliskog rabina Beruša Eskelesa. S dvadeset godina osnovao je s Arnsteinom banku Arnstein i Eskeles. Kasniie ie uzeo sestru liiepe Fanny Ceciliiu Itzig (1760—1836) čiiemu mirazu velikim diielom zahvaliuie svoi uspon. U tom ie braku muž duševno nadmoćan. KMahel Levin kaže o niemu: »Veoma volim Eskelesa, ier ie mudar do u naimaniu svoju Žilicu; on jede mudro, on šuti mudro, on se smiie mudro.« Ali i barunica ie znatna ličnost. Ona ie u saobraćaju s Goetheom te ga 1808 zg. upoznaie u Karlsbadu. Iako ie Eskelesov salon nešto manie siaian od Arnsteinova, ipak jie i on znamenit.

Treća sestra barunica Arnstein i Eskeles Rebeka Ephraim (1762 do 1546) također živi u Beču gdie priređuie prve čaianke koje su do onda bile nepoznate. Već u vriieme kongresa je niezina kuća društveno središte. Sestra Freiherra von Esklesa Lea, zvana Eleonora (1752—1812). kojia ie pošla za trgovca po imenu Fliessa, igra također znamenitu društvenu ulogu. Ona ie poput svojih rođakinia gospođa Eskeles i Arnstein okupila oko sebe krug intelektualaca. Na niezinim večerima prisustvuiu A. W. Schlegel, Denon, grof de la Borde, Varnhagen, Carolina Pichler i drugi. Ona stalno dopisuie s Goetheom kojemu iskazuie različite susretliivosti.

Vrlo ie otmien i salon uglednoga plemića Leopolda von Herz, čiia ie Žena nećakinia baruna Arnsteina. Niemu ie naročito sklon kancelar Metternich. Ovai jie na golemo čudo čitavoga carskoga grada lorda Wellingtona povodom niegova prvog boravka ı Beču odmah prvi dan uveo u Herzov salon. — U vrileme bečkoga kongresa postigao ie živi društveni život u židovskim salonima svoju kulminaciju.

207