Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

Naipoznatiii u ovom periodu ie David Alroi koi se poiavio u Perziji sredinom XII stolieća. Koncem XV stolieća dostigli su iadi galuta vrhunac, i nacionalni duh ic našao u mesijanskom saniareniu izvor snaga. Izagnani Sefardji, donekle mistički nastrojeni, unosili su te ideje u svaki kut zemlie. Nastao iz čežnie jednog čitavog naroda stvorio ie grandiozni san o narodnom oslobodeniu oduševliene iunake, borce i mučenike, naravno i avanturiste. U to doba pada pojava i dielovanie dvojice vrlo poznatih lažnih mesiia: Davida Meubeniia”) i Šloma Molha.

Duhovni voda španskih egzulanata don Jichak Abrabanel posvetio ie zadnie dane svoga Života učvršćivaniu mesiianske dogme. Odlučno ie odbiiao mišlienie Josefa Karo da ie mesiianska ideia sporednogz značenia u ievreiskom vierovaniu. Jednu ciielu knjigu napisao ie o Mašiiahu i mesiianizmu, i i0š ie DOkušao da utvrdi godinu nastupa mesiianskog doba. — Pod teškim doimom strahota koje je polisko jievreistvo podniielo od hetmana FHmelinickoga godine 1648 razmahao se mesiianski pokret, potaknut od mistika Sabataia Cviia. Ovai ie završio karijeru razvikanog Mašiiaha prelazom na islam. Stotinu godina kasniie završio je u Poliskoi Jakov Frank ulogu Mašiiaha prelazom u kršćansku crkvu. — Jedan od prvaka kabalista, šarlatanske prirode, Abraham Abulafia iskazao se mesiiom tvrdeći da mu ie Gospod obiavio »konac egzila i početak oslobodenia Jisraela« za godinu 1290.

Poiavom Zohara oživieše iznova mesilanske nade. U samoj knjizi mnogo se govori o propasti naroda i držav4, o trijumfu Jisraela i povratku u Svetu Zemliu kao i čudesima uskrsnuća mrtvih. — U XVI stolieću bilo ie središte mistiki u Safedu. Među niima se isticao PĐav Jichak Luria (Ari). Za niega se priča da ie stalno išao sa svojim učenicima u petak po podne izvan grada da dočekaju šabat. Jednom im predloži da slave šabat u Jerušalaiimu. Put ie dalek i prirodno ne bi mogli stići prije nastupa šabata. Jedni su učenici bili spremni, drugi su tražili da iave ženama. Na to im Luria reče: »Teško nevriednima. Upravo sam vidio Mašiiaha gdje se približavao Jerušalaimu, i da ste Dili odluačni konačno bi se oslobodili galuta: sadie propušten pravi čas.« Ovoj ie školi pripadao Josef de la Rena koji ie nasilno htio da dovede Mašiiaha. Jedini traian plod kniiževnosti mistika u Safedu ostala ie do danas Alkabecova piesma »Leha dodi«.

U XIX stolieću mnogi su Jevreji na Zapadu htieli opravdati svoi asimilatorski stav tobožniom mesiianskom misiiom Jevreia među narodima. Hermann Cohen ie nastoiao dati ovome shvataniu filozofski sistem. Međutim ie on sam u posliedniim svojim godinama donekle korigirao svoj stav i iednom prilikom priznao se kao »baal tešuva«.

*

Mesiianizam ie bio i ostao najvjerniji pratilac ievreiskoga naroda u toku niegove duge istorije, samo se on u raznim prilikama „manifestirao u raznim oblicima. Makar izgledalo suviše partaiski uskogrudno ne mogu se Oteti OSičćaiu da se u našim danima mesiianska ideia manifestira u cionizmu. SVi mesiianski elementi profeta i kasnijih jevreiskih mudraca našli su divnu sintezu u cionizmu. Ovo ie naš credo. Kao što ie u prošlosti iza svake nedaće vjera m Mašiiaha bila iača i živlia, i danas ostaiemo iza svakog udarca čvrsti i dalie nepokolebivo vieruiemo u pobiedu cionizma.

Sarajevo 193

* Vidi i vanredno liiepi roman Maksa Broda: »Reubeni, First der Juden«.

236