Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

e izdati snaga, a tvoje je telo slabo. — Ne sećam se više; možda je starac fošao čudotvornom leharu i bropao ma bulu, možda se bomladio, možda se Pprebao buta. samo se sećam da mu Je to bio Jedini spas. didi, taj me starac potseća na jevrejski narod. 1 on je nemoćan starac s mladim srcem ı dušom 7 svežim umom. Samo je njegovo telo slabo ı istrošeno, treba mu sokova da se bomladi i pojača. Da, i samo je Jedan bul: da ide čudotvornom lekaru koji će ga pomladiti. Težak je to i naporan but; ali, bođe li na put s velihom voljom i verom u Život stvaranja, om će izdržati najveće tegobe, prevaliće najviše vrhunce, bregaziće najdublje bonore ı doći čudotvornom leharu: sbasiće se i živeti novim. pbomlađenim životom. To je veliha vera hoja vodi jevrejski narod u Gion. Omladina mora boći tim butom, Jer je ona stvorena da veruje. ona može i mora da veruje. 1 ne bude li ona bošla tim butom, bpromašila je svoju svrhu, izneverila Je svoju zadaću i izdala svoj narod. Našim Žilama teče mladenačha hrv, mi ne smemo zatajiti ideale naroda, za nas ima svetli i sunčani but: do Giona. To Je moja vera, ı radije bih s njom propao, mo da ona u men brobame.

*

Ne znam haho ću ı hamo ću, samo znam da vreme ide. Osećam haho mi se ruše zgrade hoje sam svojom maštom stvorio: hao zgrade, bodignute od nežnih. belih pahuljica što potsećaju na čistoću visokih ideala. 1 hao da Je dunuo vetar. i svojim zračnim hrihma nosi bahuljice, nosi ıh nost, dalje ı dalje, nehud daleho. Moj bogled za njima luta, i sumorno se veju moji tihi azdisaji, nemi i zagušem. Jer moj bogled prati one čiste bahuljice na njihovu blavom bulu koji ih vodi daleho od moje duše gde su vođene. Moji azdisaji tuguju za srećom, sazdanom od bahuljica hoje su nestalne hao veta, utim u svojoj duši čežnju da hrenem om blavim butom, da tražvn bele ı čiste pahuljice, da ih moja duša miluje i srce uspavljuje svojom divnom Pesmom krvi hoja struji. Sumorno Ja stojim ı Pitam vetar huda ıh nosi, gde će da spusti bahuljice snežne ı bele što sjaje svežinom Jutarnjih čežnja, što trepere ho zvezde najlebše. Moje beličasto-srebrene pahuljice tonu u sumaglici što se uveče spušta bred blave gore hoJe obasjava sunce ma zalazu. Još jednom zasvetle ovde bele bahuljice, brehvene hrvlju sunčeva zalasha. 7 onda nestaju... u hroi... 4 u vedro Jutro hada se sumce rađa obracam svoj bogled blaninama ı nešto tražam, za nečim čeznem, za nečim čega Ulše zema... Teh brve zlatne strele lutaju hroz svemir ı pitaju se u čudu gde su fluidne pahuljice. hoje su tu zadnji buta zasjale svetlom čežnje meizmerne. “1 zraci se uvlače tiho u svet ı zaboravljaju na sve, a Ja Još uveb stojunm ı ČeZam. Čeham na nešto što se više mhada Pbojaviti neće. Je li to moja sudbina?, JĐitam se ı ćuhm.

1 u danima ovih sumornih raspoloženja meni se u daljuni negde priha“ao istok hoji objavljuje nešto novo ı velibo. Biće borba naroda na aistohu. Onda će se ı o nama da odlučuje. Iza tešhe ı hrvave borbe zarumeniće nam se maše movo ciomsho sumce. Lebo ı sjajno. Ponosno ı milo. Sada, doh ovo jnšem, sumrah je bred ranu zoru. Slutim u tam nešto lebo. nešto neizrecivo Sredno ı vehkho.

1926 vodine

22