Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

puna nekoga osiećaia koji se me da možda definirati matematski odredeno ali koji izijče da nešto u našim redovima miie u Tcdu, da čitav rad ne ide iz dna dušć omladine. da vlada štimung umora i apatiie, bez radikalne revolucionarnosti, bez zagriianoga oduševlienia. Liudi osiećaiu da im mladenaštvo izmiče u daliinu. da nestaie pokreta koji pokreće mlado biće — da ostaic tek organizaciia s prilično dugim naslovom: Savez Židovskih omladinskih udruženija.

Potrebno je da usredotočimo naše dielovanie kod duhovnog izgradivamja sama sebe i svoje okoline. To ice naša

prvotna zadaća. U tome leži naš problem, inaš naivažniji kulturni problem. Problem ic i puiu, nc u zadatku. Zadatak znamo svi, radi se o putu. Tai put se ne može učiti iz kniga, on se ne može nikome imputirati. Mogućnost koračania pravim putom stoji samo do poiedinoza čovicka. Mi ćemo tek orda snažno da se vinemo uspiehu, kad svaki spozna da ie maš maivažniji kulturni problem put odgoie. Kad to svaki spozna, tražiće sam tai puti. Kad ga bude tražio, naći će ga. Treba li više?

Mi nećemo da budemo članovi jedine OPT piaTii/Z a,C i Je) p)oy POJT:11 |, mi hoćemo da budemo članovi iednoga iskonskog pokreta koli ispunjia naše čitavo biće te nas vodi realizovaniu naših ideala.

Rudđoli Cegledi, Zagreb

KNJIŽEVNI PREGLED HEBREJSKA KNJIŽEVNOST

JEAN PAUL | STAROHEBREJSKA LITERATURA

Već u svome mladenačkom dicln »Auswahl aus des TeulciIs Papicren« lpotrebliava Jean Paul neke vrlo aparine i Tijetke literarne pro-

iz starohce-

||| | dukte INDreiske literature MUMMYda stvori odličan

|| ))NN; produkat Notiges 17 /

V/// Aviso vom Juden 70

Mendel«. On tude

Gemaru. Vrlo često upotrebliava bibliiske uporedbe. On ih dabome prožima svoiim duhom, ali im nikada ne oduzima boiu originala. Jean Paul citira mnogo, iz svih mogućih područia, hebreisku literaturu. Katkad obraduje pojedine misli posve na svoiu. Ko ne pozna siaino pismo Leibgebera njegovu DTI-

spominie kabalističku knjgu »Sefer Rasiel«, a zatim

iateliu Siebenkasu. U ton pismu vraća Se: Leibgeber u dane stvarania sviieta i odiedncm se osieća kao Adam u raiu. Kao prvi čoviek iz čČileg ie rebra stvorena Eva razmišlia o budućnosti i o tome ima li smisla razmnožiti se na zemlii. On gleda sve one koie on može da stvori, odnosno na čijem početku on stoji: kralieve, profesore, publiciste, kriminaliste, filozofe, umietnike. advokate, medicinare, trgovce, Parižliie, Bečane, Londonce — a onda mu prođe volia da se razmnaža. Ali onda se slika izmijeni. 1 pred očima mu iskrsnu odlični velikani duha: Platon, Goethe, Kant, Newton. |I om se veseli što može da bude praotac tih odličnika. Kod te je stvari zapravo značajno te da se ta misao Adamova zgledania u budućnost nalazi u Talmudu. U traktatu Avoda Sara, 5a, stoji od riječi do riieči: »Viječmi (neka ie hvaljen!) dao ie Adamu u raiu da ugleda buduća pokolienia liudstva, svako pokolienie i niezove učenjake, svako pokolienie i njegove mudrace«. Jean Paul ie dakle tu misao Talmuda duhovito obradio.

Takvih bi se primiera — a i drugih — u Jean Paula moglo navesti siiaset. Ovdie ie bilo tek od iriteresa da se u par crta uputi na jednu zanimlivu pojavu kod popularne kniiževne ličnosti Jean Paula, na pojavi koja ie ioš premalo popularna.

Samuel Meiseis

ŽIDOVSTVO I OKOLINA

Nekoliko napomena petome diielu monumen=talnoza diela »Die Lehren des Judentums«e?})

Da upoznaš nečiju nauku, možeš ili da uzmeš njegova pozitivna naučanja ili pak da se poslužiš niegovom polemikom protiv tiđih nazirania.

U prva četiri dijela veoma ie savijesno: skuplien bogati materijal od naistarilil izvora u bibliskoi književnosti do nainovijih rezultata židovske i kršćanske mauke, iZ nzm daje živu i viernu sliku židovskoga nazirania na život i svijet. Tamo ie obuhvaćen sav Život sa svima njegovim problemima. Treba samo baciti pogled na ono bogatstvo :zvornih dokumenata, pa da iznikne impozanina poilava Židovstva.

Peti ie svezak po svome osnovnom Dplanu drugačiji. Ovdie ie valialo pokazati što ic Židovstvo dalo sviietu, Što ije židovski udio u svjetskoi kulturi, a podiedno naglasiti razlike između židovstva i niezove Okoline. Ako uzmemo u obzir da ie ovai prikaz poduzet od liudi koji u židovstvu prije SVeEga vide religioznu poiavu, a ako iuvaŽžimo 1 stvarno stanie da ie židovstvo zaista na

*) Die Lehren des Judentums nach den Quellen. Herausgegeben vom Verband der deutschen Juden, pbearbeitet von Dr. S: Bernfeld (Teil L IV) und Dr. F. Bamberger (Teil V.).

266