Hemija : za srednje škole

125

и воћу. Естари виших киселина чврсти су, у води се не растварају, а састављају масти, восак и т. д.

Са водом загрејани оетари. распадају се у киселину и алкохол“

нсо.о.он, + H,0 = H00.OH — CH,.OH

а тај процес лакше се свршава под утицајем алкалних хидрата:

_ HCO.O.CH, — KOH = HCO.OK — CH,.OH

Ово распадање естара назива се сапонификацијом, јер по истом процесу постаје сапун из масти. Полибазисне киселине. Многе од ових киселина налазе се у биљу, а многе су награђене вештачки. Оксална киселина 0,0 Н, или CO.OH

OM,

(Соли ове киселине јако су у биљу распрострањене; тако њена калцијумова со саставља половину грађе маховина, а њене калијумове соли има у детелини, кисељаку, неким печуркама и т.д.

Оксална киселина производи се Фабрично из струготине дрвета, топећи је са натријум-хидратом.

Оксална киселина кристалише из воденог раствора, у белим иглицама са 28,0. У већој дози отровна је. Гради соли оксалате 0,0,НМ' и С,0,М , од којих само су алкални у води растворни. Употребљује се за бељење лана, грађење мравље киселине и т. д.

Млечна ниселина СО,Н,0, www: OH,.CH(OH).OO.OH. Има је у киселом млеку, киселом купусу и киселим краставцима, Има је даље у желучном соку иу многим другим животињским соковима. Постаје врењем шећера под утицајем нарочите маје. Млечна киселина је густа безбојна течност. И ако има два хидроксила, опет је само једно-