Hemija : za srednje škole

15

Та. равличита моћ елемената називље се валенцом и према томе: са колико се спајних тежина водоника једини једна спајна тежина неког елемента, каже се за овај да је једновалентан, двовалентан, тровалентан и т. д. Тако хлор је једновалентан, кисеоник је двовалентан, азот је тровалнтан, угљеник је четворовалентан и т. д.

И валенца, као и еквиваленат, представља дакле количине елемената што се једине са једном спајном тежином водоника илп хлора, п по томе те две вредности истог елемента увек се подударају. Тако дакле једновалентни елементи пмају вредност једног еквивалента, а више валентни елементи имају вредност више еквивалената. Из овога изилази: код једновалентних елемената спајне тежине једнаке су са еквивалентима; код двовалентних елемената спајне тежине веће су од еквивалената два пута; код тровалентних елемената веће су три пута пи T. д.

днаци, форнуле и једначине. Ради лакшег прегледа елементи се бележе хемиским знацима, а исти су латинска. почетна писмена њихових имена. Тако водоник (Нудгосепаши) бележи се знаком Н, хлор (СМог) знаком С!, кисеоник (Охугеплши) знаком О, азот (ХИтосепшт) знаком М, угљеник (Сатђо) знаком С ит.д. Узето је даље: да ови знаци пред= стављају по једну запреминску или спајну тежину обележеног елемента, и по томе је: MH = Il. 601==355, О = 16, у == 12 =" б==И 2 ит та де

Помоћу ових знакова, стављајући их у хемиске фор-

~

млјле, оележимо састав једињења. Тако формула соне KIT-.

селине је НО, воде Н,О, амонијака НАМ, метана НС итд.

Ове Формуле казују нам све што о запреминском и тежинском саставу тих једињења знамо; то ћемо на идућим једначинама видети.

Помоћу ових знакова и Формула, стављајући их у хемиске једначине, представљамо хемиске процесе. Тако представљену синтезу соне киселине, воде, амонијака и метана видимо на овим једначинама: