Hemija : za srednje škole

20

. а та. Сбна киселина. . . . 1825. 9365 Поа ва а а та NR U 9 18 Амонијак 2. . . . 85 17 NIC POJEO а ит 8 16

Из ових бројева видимо да се молекули наведених.

елемената састоје из два атома, а молекулске тежине једињења подударају се са вредностима њихових Формула. _ Ово је природно, јер и Формуле и молекулске тежине представљају тежину две вапремшне. Из овога видимо да. нај хемиске Формуле представљају п молекуле једињења: тако н, пр. ЊО представља молекул воде, кој тежи 18, а који садржи два водонична атома, тежине 3, и један кисвонични атом, тежине 10.

Конституција молекула. Формуле хемпске, као што их до сада писасмо, казују колико и каквих атома садржи

молекул обележеног једињења. Али ми тражимо од Фор

мула још и то: да представе и међусобно везивање атома у молекулу, т. ј. да представе конституцију молекула. Валенца елемената може нам послужити за ту цељ. Тако кад знамо да се молекули водоника, хлора, кисеоника п азота састоје из два атома, онда је, према валенци тих елемената, ово конституција њихових молекула:

H—H, CI—01l, 0=0, N=N

Исто тако ово је, на основу валенце, конституција

соне киселине, воде, амонијака п метана: Н

| CJ FI (0.77 N_P Н—0—Н | | Н H

И процесе хемиске можемо молекулским Формулама представити; тако представљену синтезу собне киселине видимо овде:

HH — CICI = HCI — на!