Hemija : za srednje škole

7 Арсен As. АТОМ. ТЕЖ. 75. мол. ТЕЖ. 900.

Још стари су познавали арсен. Слободног арсена има. и у природи, али ретко; као сулфид саставља минерале реалгар Ав,5,, аурипигмент Аз,5, И арсенопирит Pe„S,As. (Овај последњи чести је пратиоц других руда. Арсена има, и у неким минералним водама.

Арсен се добија Фабрично из арсенопирита, дестили-

ллући га из земљане реторте:

Fe,S,As = Кеб == Аз

Арсен је пепељаст, сјајан и кристаласт. Испарава пре топљења, прелазећи у жуту пару. На ваздуху се оксидише по површини и превуче мрком покожицом; кад га запалимо гори плаветникастим пламеном, развијајући бео дим (As,O,) и неки непријатан мирис, налик на мирис белог лука. Једини се и са металоидима и са металима. Арсенова једињења отровна су.

_ _Арсеноводоник А5Н,. Постаје кад насцентан водоник дејствује на оксид арсенов. Кад метемо оксида арсеновог у апарат, где се водоник развија, градиће се и арсеноводоник. Арсеноводоник је безбојан гас непријатног и отровног мириса; гори плаветникастим пламеном.

Једињења арсенова са халогенама, Арсен се једии са халогенама непосредно и то уз појаву ватре, а гради само по једно једињење, н. пр. AsCI,. HM ова се једињења. "распадају са водом као и Фосфорна.

Једињења арсенова са кисеоником. Арсен се једини непосредно са кисеоником и гради, као и Фосфор, два оксида и две киселине:

Арсен-триоксид As,O,. Арсенаста кис. Н,А8О,

Арсен-пентоксид Аз,0,. Арсенова кис. Н,А8О,

Арсен-триоксид (сичан) Ав,О, или ОАз.0.А80,. Постаје кад арсен гори. Фабрично се производи пржењем ар-