Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

156

_ Пекмез џш воће су врло добри као додатак уз другу храну. Обоји се производе на селу а тамо се најмање употребљавају. Узима се, док је још свеже, а за зиму, кад је потребно, оставља се врло мало или ни мало, већ се продаје а оставља пиће, паприка, лук и друго од чега не само што нема користи већ има и штете.

Зато у јесен остави што више воћа свежег, осушеног, скуваног (слатко, компот), у туршију, и спремљено као разне врсте пекмеза: од шљива, јабука, кајсија, бресака, дуња, шипурака, дрењина и других.

Ни један оброк не треба да буде без воћа ма у ком облику. Воће храни, уређује столицу, помаже варењу и одвраћа од употребе алкохолног пића.

Мед је добра храна и пријатна посластица.

Меса на селу има увек свежег од разне пернате живине а зими осушеног од осталих домаћих животиња. У многим селима нема касапница, где се месо редовно продаје, јер сваки на селу има и у својој стаји што му је потребно; а где су задруге велике, па и за време рада, ту је мање бравче довољно.

Млеко и производи од њега су најбоља храна. Млеко на селу једу деца а одрасли ређе. Кисело млеко, које је врло добро за исхрану, ређе се справља.

Масло-бутер је најбоља храна. Све производе од млека добра „планинка“ — „бачика“ може лепо да спреми и очува, да заиста уз хлеб послуже као добра, довољна а за децу искључива храна.

Чување хране. На чување хране, нарочито преко зиме, врло мало се пази. Кромпир се оставља те проклија а проклијани су кромпири отровни. Лук проклија, купус се остави у кацу, омекша и труне. Сланина се оставља дебела, месо неисушено и почађало, маст ужегла а сир прокисао.