Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

161

За време какве гозбе, ту су високи столови и столице, на столу чаршав и препуно — читаве гомиле хлеба, сира, печења и других разних јела са много чаша разне величине и боца разног пића. Тада се тело одмара и стомак претоварава. Тада се, заиста, бескорисно, шта више на штету здравља, утроши онолико, колико би било довољно да се једе за месец дана.

На селу се узима храна четири пута дневно: изјутра, око 11 часова, у 4 часа и у вече. Главни оброк је око 11 часова. Овакав распоред оброка није рђав, али главни оброк треба да је изјутра и у вече, после рада, кад може да се дуже одмара, те се узета храна боље свари. Зато садање навике треба да се измене према потреби здравља и рада.

Храна се не подешава ни према економском стању. Једни оскудевају и трпе због сиротиње, други у изобиљу уживају, а највећи број само због незнања страда.

За исхрану се троши онолико колико се кад има и колико се може; неки пут сувише, други пут мало а најређе колико је потребно.

Храна је потребна телу сваки: дан; за радан више него ли за свечан. Тело се храном одржава, живот се храном продужава.

Избор хране треба да се подешава према њеној хранљивости а и економској вредности. У пракси се показало, да човек треба да потроши за себеи породицу 45 до 52 процента прихода за исхрану. То значи половину прихода да изда на исхрану. А према садањој скупоћи то мора да буде и више. И у колико је приход мањи, у толико се већи део истога троши за исхрану. Пример за то је сиротиња, која не може ни да се исхрани.

Од економског стања зависи и величина утрошка на поједину храну. У колико је економско стање боље, у толико се више изда за јачу и ко-

Хигијена села 11