Higijena sela : sa 200 slika, planova i nacrta

162 -

риснију храну. Док је тај случај код сиротиње обрнут. Она највише изда за хлеб — једну трећину, чес:о половину, од издатка за храну, па за варива, млеко, јаја и месо. Богатији, пак, издаду три пут више за месо, јаја, млеко а за хлеб и поврће два пут мање. Због оваког неподесног начина исхране здравље највише пати.

„Храна се не подешава према добу старости и стању здравља. Деца, старци, болесни и слабуњави узимају исту храну као и здрави. Ту се гледа само на прохтев а не на могућност, да ли сме да се узме и да ли може да се храна свари. Услед тога је велики број умирања болесника на селу, јер нису држали „дијету“. Услед тога је и велика смртност деце на селу. -

А шта да се ксже за исхрану ђака, који не долазе кући на ручак а често ни на вечеру. Комад проје, парче сира и лука, то је сва храна. Са том храном живе недељама. Замарају се умно и телесно а не једу ни десети део од онога, што им је потребно. Зато су деца и ђаци на селу слабуњави, бледи, без светлила на лицу и ако имају чистога ваздуха.

- Ђаку, који учи и ради, који се развија и расте, потребна је јака храна и у довољној количини. Где је школа удаљена, где ђак не може да иде кући на ручак, треба да се створи могућност, да у школи добије шољу топлог млека, поред ове хране коју мора да понесе од куће: кисела пшенична или кукурузна хлеба, сира, кајмака, масла, јаја, пилећег меса, комад сланине, пасуља пребранца - папуле са зејтином, колача са млеком и јајима, сиром или воћем.

Нема здравља ни учења код ђака, ко у торби има само проју и лука.

Наша земља је богата а поднебље је одлично, те скоро свуда успева све што се у земљу баци са