Ilustrovana ratna kronika

Стр. 3.

до сукоба. Рад европске дипломације кретао се у два правца. С једне стране сондирања у Софији, Атини, Београду и на Цетињу шта се тражи од Турске, и сондирање у Цариграду шта би Турска дала, да се отклони могући рат. Докле су Силе разговарале, Порта је из своје властите побуде повукла из своје архиве један закон и почела његов текст објављивати, изјављујући народима да искрено и озбиљно жели да га примени. Тај закон је закон о вилајетима, који је израдила европска комисија 1880. године, она иста, која је радила и органски статут за Источну Румелију. Закон је у истини добар, али његова ранија судба, — тридесет и две године је лежао у архиви министарства спољних послова! — казује шта би било и сада са њим. Та комедија се понавља непрестано са реформама. Кад дође до потребе, Турска их објави с најсвечанијим обећањима, али никад их не испуни. У историји модерне Турске само је једна реформа успела: Управа Државних Дугова, па и она се не тиче хришћанских народа у Турској, него њених силних поверилаца из Европе. Објава овога прашљивога закона изазвала је смех чак и код немачких трговаца и индустријалаца, којима је Турска тако драга. Његово објављивање јв један стари трик, а нова срамота за нову Турску. Европске силе после једногнапора од десетину дана виделе су да нису сложне у многоме чему што сетиче турскога питања. Енглеска и Немачка покушале су своје супарништво и овде. Једна не хтевши да улази никако у ово питање, а друга, Гледстонова Енглеска, уносећи очигледно најживље интересовање. Наснажно наваљивање францускога министра председника Поенкареа, сагласиле су се све силе у томе, да у име њихово Аустро-Угарска и Русија учине корак у Београду, Атини, Софији и на Цетињу. Оне су то учиниле, предавши оваку забелешку владама четири балканске хришћанске земље: 1. Силе енергично осуђују сваку меру која иде за тим, да поремети мир; 2. Ослањајући се на члан. 23. Берлинског Уговора, Силе ће узети у руке, а у интересу популација, извођење рефорама у администрацији у европској Турској; само те реформе не могу вређати султанов суверенитет и целокупност турске територије. Силе задржавају право да доцније заједнички проуче реформе;8. Ако би рат ипак почео између балканских држава и Турске, Силе неће по свршетку сукоба допустити икакву промену у територијалноме аШиз уио турске царевине; 4. Силе ће учиниМ колективно на Порти кораке, који проистичу из предње изјав«^

Краљ Турска је прва почела мобилизовати у Епиру и једренском вилајету у Маћедонији. Она је, уз то, стално одбијала да задовољи наше саплеменике у Маћедонији, на Криту, на Самосу и другде; то је довело до очајања народ у Грчкој. Краљевина је из обазривости морала да позове својих 130.000 војника под заставу и сву своју флоту. Грчка флота је добра, боља од турске; она има нове модерне бродове ратне, добре морнаре и добре маринске официре. Црна Гора је одавно већ у несношљивим односима с Турском. Догађаји на граници и питање о регулисању црногорско-турске границе били су довели до очајања и најстрпљивије Црногорце. Два месеца се повлаче' та питања без изгледа на успех. Беранска афера је погоршала ствари. Мобилизација Турске била је знак, да се мирним путем не може ништа свршити. Црногорци су војници од 17 до 50 година, и одазваће се листом сви. Они рачунају на Малисоре, који су налазили толико пута уточишта у Црној Гори од турских гоњења. Србија је у мобилисању турских трупа видела и промену пријатељ-

[кола I. ског држања Турске према њој и једну опасност за своју безбедност и за своје тамошње сународнике. Србија је одавно и постојано, пуних двадесет година, чинилаТурској представке за побољшање рђавога стања Срба у Старој Србији. Сви кораци су остали без икаквога успеха. Она је морала метнути сву своју војску у мобилно стање. На све ове мере Турска је устала јавно да објави општу мобилизацију, да пошље више официре на границу, да узапти све грчке пароброде, који су се затекли у турским водама, да упути Силама једну ноту, изјављујући своја мирољубива осећања и да Србији коначно забрани провоз њенога ратног материјала, који је у осталом и пре тога узапћивала. Канцеларије европске одмах после 17. септембра, дана кад су објављени укази о мобилисању војске грчке, бугарске, црногорске и српске, — почеле су се разговарати о томе шта вал^а радити да се спречи оружани сукоб. Јер, сазване скупштине, српска и бугарска, у ванредне сазиве, нису остављале, својом једнодушношћу у одобравању предузетих мера према Турској, никакве сумње да може доћи