Ilustrovana ratna kronika

Св. ?. и 8.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 51.

К.:, ' . ■ .... Група црного!

српске дивизије почеле нападати на њеним првим одбранбеним линијама, имала 75.000 или 80.000 људи. Премда Турци нису имали довољно артиљерије, положаји, што су их они заузимали, били су изванредни, и да Срби нису —- нарочито код Прилепа — показали велику способност у команди и просто невероватно јунаштво војничке масе, човек би морао страховати да Битољ неће тако скоро пасти. Докле српске дивизије имају против себе све (препреке у брдима и рекама од центра до крајног десног крила, дубоке и врло простране мочваре на целом левом крилу). Турци имају положаје, да не могу боље пожелети. Њихови одбранбени положаји доминирају свим путевима, којима српска војска наступа, они се састоје из једне истакнуте линије, која северно од Битоља иде висовима Дрвеника првим редом шан чева, дугих осам километара, и из главне линије, Битољем у центру, који полази од Голеша, иде десном обалом Семнице и скреће на југ бреговима побочно од Битоља и протеже се 14 километара. Ти положаји појачани пољским утврђењима, врло су јаки и имају под својим домашајем најтеже земљиште. Пред њиховим фронтом и пред њиховим десним крилом цело поље поплавиле су Црна Река и њене приточице; испред левог крила тече Семница, коју су кише претвориле у велику и хучну реку, која између планина шиба и на понеким местима подводна места плави. На тој страни су турске трупе покушале себи да обезбеде одступницу за Ресан на Престиоско и Охридско Језеро, али од јуче тај пут је пресекла моравска дивизија другог позива. Остао је за одступање само пут, који води у Лерин, али с те стране је цела коњичка дивизија, којом командује кнез Арсен и која сачињава крајње српско лево крило.

еких ратника

Тако су Турци са свију страна затворени у својим страховитим положајима и српска војска је од јуче иочела изводити свој напад. Ма колико се један велики бој у свом почетку чинио тајанствен и несхватљив, топографија и правац наступања дивизија бијаху већ почели откривати план српске команде. Његов је циљ, да се нападну непријатељски положаји на целом фронту, маневришући на оба крила тако, да се непријатељ што теже затвори, и да се на главној линији с највећом силом баце лаке пешадије, да би се скрхао последњи отпор. * Бројно је српска армија равна непријатељској, али је надмоћнија од ње снојом артилеријом, која је за дивљење. Има пет дивизија пешадије и једна коњица под главном командом престолонаследника и шефа главног штаба генерала Бојовића. Моравска дивизија другог позива, која је наступала од Кичева, сачињава крајње десно крило и она се сјединила с моравском и дринском дивизијом првог позива и тимочком другог позива, који сачињнва стратегијску резерву и чува велики пут између Прилепа и Битоља. Дунавска дивизија и коњичка дивизија сачињавају лево крило, која на путу за Битољ има пред собом поплављено поље. То је опћа слика великог боја, чији сам други дан развоја посматрао данас с једног брежуљка на петнаест километара од Битоља. У дну се поносно оцртавала снежна планина Баба; према њој се пружао један низ брежуљака, а између њих, испод једног гребена на коме се лепо виђаше један леп полумесец на кули, диван споменик, који је нешто представљао и који је иронија судбине наместила на то видно место, скривао се турски Монастир, словенски Битољ.