Ilustrovana ratna kronika

Ор. 130. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Св. 16.

је становништвб бежало, а севање топова и експлозива осветљивало мрачну варош, српске трупе, које су се биле почеле одмарати, прибрале су се и појуриле да нападну те брежуљке, покушавајући да их заобиђу. Целу но-ћ водила се борба на јасној месечини. Турци су се били снажно ушанчили. Напади, ма колико да су били силни, смели, беху узалудни. Турска артиљерија је и даље грмела сипајући своје пројектиле на варош и на редове војника, који су наступали и и који, ма колико да сутешко страдаЛи, не прекидаху своје Нападе. (Свршиће се.) Кули Краљевића Марка ' ЗСраљебика ЈЛарка куло, Шебе време још не сраВни, . Зош се сјртиш и сВедочиш: &а смо здиља били слаВни. ?/ ако си разВаљена Ме мапе ти ииак хВала Ши си ииак у Жрилепу (Зриску душу очуВала. ?/ у теби јоште траје — <31оноси се уВек њиме! <Ша Вретено скамењено &одре мајке сЈеВросилге. Око тебе сВуда стоје ШВоји камен до камена, <Мли сВи су иуни духа, аЛуни оша п пламена. % сада је дошло Време, Оиет јгеш се ти подики: ЗграљеВик ЈЛарко ноВи Мо теби ке оиет ики. Зато нек' је Ђогу хВала сЖа сиомену куле даВне, Што је с нама дожиВела &а обноВи дане слаВне ! Пут Криволак-Кавадавци 30. окт. Ј912. Др. Војиелав В. Рашић-Биоелав. први снег Шоили дани 'даВно ирошли л ми наиред сВе идемо,

Хладнока се сВуд осека, Л ми само Војујемо. $ек са Шара, Жарадагк '11 ВисоВа у даљини ' Шосред лета снег се бели 41 губи се у маглини сМли нокас заокуии @а засииа и сВе редом, (0сВануке наше иол>е МокриВено добрил^ снехолг! (Зтресох са се иахуљице^ л оне ми и ио тлаВи, (зацих иотлед око себе: (§Ве иокритпо, иокроВ ираВи. сИа сутрашњи бој иомислих _ % мисао одмах сијну'. Жоме ли ће покроВ бџти, &а л' (Зрбину ил Шурчину ?! При улазу у Прилеп, 1. нов. 1012. Др. Војиелав В. Рашић-Биоелав. * Доносимо у овсј свееци ове две иесмиџе, које Ле изаЛи у и осебиој књизи иод натгтсом: „Сиоменица на сриско-шурско рашовање 1912. год. и ' Уредн. Наши су јунаци племенити! На Бакарном Гумну изнад Прилепа српска војска ненадно је имала да излржи ј дну од најкрвавијих битки, али и да докаже, да је нико не може изненадити и да је способна не само да се нађе у овакој ситуацији, но да и из нај-

горе ситуације изађе — победник. Борбена вредност српске војске, њена војничка извежбаност, хладнокрвност, брза схватљивост и Вештина српског војсковође, и разумевање дужности код официра нигде се нису могли толико јасно испољити као у борби на Бакарном Гумну, где је Штурм са својим дринцима у ловор венац српских победа уплео најмириснију ружу. Турци на Алинцу у сјајним стратегијским позицијама дочекали су страховитом артиљериском ватром дринску дивизију, која је била делом у маршевој колони, а делом улогорена. То је било неочекивано, страшно изненађење, али оно ни за један минут није дало збунити старога ратника Штурма, коме је ово пети срећни рат. Док би дланом о длан ударио, Штурмова наредба разнета је по целој дивизији и од једном се указа величанствена слика, како се цела дивизија, под унакрсном страховитом артиљериском ватром хитно, али мирно као на маневру, развија за фронтални напад, који је био тако силан и, тако мајсторски изведен, и ако без потпоре артиљерије, да су Турци после