Ilustrovana ratna kronika

Св. 1б. ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА Стр. >35.

Турски зад, какав отмен гест! — прича један поручник. Свима је импонкрало ово држање Штурмово. — Море, искидао сам се од смеја једном војнику. Ми у ланцу. Зују куршуми око нас као осице, а он сподбио под мишку један тајин. Опали који метак па откине повећи комад тајина и док га сажваће, он опали по који метак. »Море, батали тај тајин, па пуцај! Вициш да не можеш добро нишанити« — говорим му ја, али он ме не послуша, док није смазао цео тајин. Кад је био готов са овим својим необичним ручком, он натеже чутурицу са ракијом и повуче неколико снажних гутљаја. Затвори чутурицу, обриса уста и погледавши ме задовољним осмехом на уснама, он опљуну дланове и рече ми: »Е сад ћемо, господин поручник". Издржао је био целу битку и био је при јуришу међу првима прихвати један резервни поручник. — Е, брате, ја нећу никад заборавити дочек у Гиљанима. Коњица је прва ушла у варош Знате ви, да је свет плакао од радости и буквално, као оно у песми, грлио кон>е и јунаке. И сад бих могао засузити, кад се тога дочека сетим — наставља један коњаник. У Митровици смо имали једну интересантну епизоду. Навали на нас један Бошњак Муслиманин, да га покрстимо. Вели повратил > се старо српско царство, после чије пропасти се ње

заробљеници у београдском граду после гови погурчили и он сад хоће да се повратком српског царства врати у своју стару веру. Ми смо га одвраћали и говорили му, да то остави за доцвије, али он није хтео ни да чује. Шта смо знали, морали смо му испунити вољу. Дасмо му име Милан а презиме Косовац. Нигде сад срећнијег човека у свету од њега. Ми га у шали сваког часа викасмо по његовом имену или презимену и он се одмах одазива, као да му је то име од детињства. — Вала, сваки је с вољом и пожртвовањем вршио своју дужност. Ено онај инжињерац Михаило Боди, командир 11. железничке чете, оправио је мост на Вардару између Зеленика и Велеса за пет дана, иако је предвиђено, да се тај посао сврши за 12 дана Зато је добио од поручника за капетана. Нижу се анегдоте за анегдотама све лепше од лепше и човек заборавља и на зиму. — Уха, пола три. Мпра се у канцеларију — узвикну Нушић, који иначе важи као прилично комотан човек. За НуШићем се диже Блажа Барловац, члан бунарског кварта, јер и он има да изврши неколико претреса кућа, у којима се налазило скривено оружје. За полицајцима одоше официри. Да не бих остао сам у кафани, а и да не бих се шетњом загрејао, одох и ја у покривену чаршију, која је на мене учинила необичан утисак.

купања гт^^шпопоопп □□□□□ппп □□□□□□□□ апаапппопппппппппппппппас^ № 3 А П И С И и&гЈаппппааппппппааппаапппнпппппппппппппппаапппппапп 1 .]-: — [»Утворе« удрачкој тврђави] Један српски официр, који се ових дана вратио из Драча у Београд, описује оваЈ занимљиви догађај, који се догодио одмах после уласка српске војске у Драч. Кад су српске трупе стигле на море, заузев Драч, заробише сву турску посаду, пак основаше своје вла сти и поставише страже на најприкладнија места. Идућег јутра, чим је била стража измењена, један војник, којн је бво на стражи у градској тврђавици, представио се дежурном официру блед, узбуђен, те му је узрујаним гласом рекао: — Утворе, страшила, господине поручниче. Нисам ништа видео, али целу ноћ сам слушао јецање, јаукање, стењање. У извесним тренутцима чинило ми се, да се зид отвара и да ће сабласт на мене навалити. — Немој то никоме приповедати — рече официр — да те не би исмевали. /

г *

■; - .=

Два Србина (брата) турска војника заробљеници у Знајму у Моравској, пребегли у Босну па у Знајму чувани до свршетка рата