Ilustrovana ratna kronika

Стр. 152.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРбНИКА

Св. 18.

никаквог Смзде и он се мало изненади па ће џаставити: — Он има сина војног капетана а и још мл^ђе деце и одева се ко ја. Одмах се сетисмо, да он тражи чичаСтојана Радуловића и казасмо му. После смо од синова чича-Стојанових сазнади, да њихов отац збиља има два имена: — српско и тур ско и да се она дају деци одмах из малена, да их *зли дуси« н.е би уграбили. — [Б а т е р и ј а] .{Успомена са Нагоричанске бшике) Други дан борбе, 11. октобра. Подне... дан је био суморан без и једне сунчане зраке. По небу су јурили црни и тешки облаци. Атмосфера је била узбуркана и несношљива, прошарана беличастим облацима дима из распрснутих српских и турских граната и шрапнела... На дугачком темену Нагоричанског Виса на крајњем левом крилу "ДУ" навске дивизије око села Н... очајнички се водила дивља борба. У подножју тога виса зауставио сам — по наређењу, — моју чету у еволуционом лежећем поретку, чекајући на даље наредбе. С времена на време прелетела би по која залутала гранатаса турских позиција преко наших глава. Војници тискајући се један уз другог приклонили би главе ка земљи, слушајући страшан фијук; потомби,пошто је тренутно опасност прешла, брзо управили погледе назад и гледали, како граната треснувши о влажну ораницу, кида и баца земљу на све стране. Са темена виса допиралаје етраховита јека ватреног оружја. Турске гранате цепале би као муњом стрељачке ровове, из којих су наши храбри пешаци, чврсто решени на смрт, сипали паклену ватру накрволочног скота. Била је очајна борбз, ломећи се на чијој ће страни бити победа. Из позадине преко влажних њива у правцу виса јурила је бесно батерија капетана Ц...,жељна да помогне нашу пешадију која је на положају давала и последње своје напоре. Возари погнути по коњима са приљубљеним мамузама уз трбухе замахивали су своје кнуте по коњским сапима, али узалуд... Батерија није могла да крене. Сироте и изнемогле живоТиње нису могле ни да макну, јер су се точкови до самих главчина били зарили у дебело блато. Одсечна команда командира батерије: »Сјаши!« трже ме!.. Без икаквог размишљања и наређења

напустим заклон, потрчим батерији и викнем из свег гласа: „Војници! Батери;у на рукама морамо извући на положај«, „трком«! »напред!«.. Као помамна бујица преко двесга младих и као бор снажних људи, ! е мислећи о фијукању граната преко њVхових глава, већ мислећи о рећи оних храбрих јунака, који су се на темену Нагоричанског Виса борили као лавови, којима је артилериска помоћ требала као умирућем кап свеже воде, јурнуло је ка топовима и гурајући их снажно свом силином бујне снаге, извукли су брзо батерију на њен положај Још нисмо ни стигли, да се постројимо у свој пређашњи поредак, ни да рукавом од шињела обришемо задовољно свој зној, а из батерије одјекиваху за нас пешаке нејасне и неразумљиве команде: — Месни угао!.. Перкусијом!.. Диоптер 20.. Први топ пали!.. И страховити пуцањ одјекну и блесну... Командир батерије мирно стајаше ис-пред и са стране топова на једном малом узвишењу и хладно гледаше кроз дугачки месингани дурбин на вис. По томсе нагло окрете батерији и снажним гласом викну: — Добро је! Диоптер 20! Брза паљба! пали!!... За трен ока из четири топовске

Женска народка ношња"у Ст.

цеви, као из четири вулканска кратера севала је ватра, носећи челик и олово, који су прштали по турским рововима на темену Нагоричанског Виса. Беше то сјајна и величанствена слика . У ушима су нам брујале и буб њале бубне опне од силнога треса, а из очију капале су сузе од радоСТИ Из батерије је још сипао челик а мени дође ордонанс и саопшти наређење: Да се одмах кренем десно за село 3. и са четом образујем предходницу гонећег одреда. * * Ноћ се лагано спуштала. Ваздух је био хладан, испуњен сивом маглом и димом... а ми смо по сеоском каваљом путу пуном житког блата, са подавијеним пешевима од шињела лагано одмицали све даље и даље, губећи из вида крвави вис на чијем је темену још само сијао од земље до неба висок и широк пламен запаљеног села. Преко бојног поља овладала је гробна тишина, као да је све успавано дубоким и мртвим сном.. Батерију нисмо више чули... Турци су разбијени устраху од ступали, оставивши Нагоричански Вис нашој храброј и упорној пешадији. Из београдске »Штампе«.

Н"

о*

еа

са

вд

•*—>

са

1=3

УО

•тз

со

сз

о о

IX! о

р,

са

\о

р=С

аз

са

№

ВГ

св

"—)

Он

>в<,

св

сз

к—

са

*-<

С2н

гс

н ш

схз

аз

са

оз

о<

е-

№

!>!>

аг

Србији

Употреба клишеја законом забрањена

Штампа д. д, Браника Н. Сад.