Ilustrovana ratna kronika

Стр. 168.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 20.

Српски изаслапици у савезничким војскама Србија је послала по једног војног изасланика у главни стан сваке савезничке војске. У главни стан црногорске војске послат је ђенералЈован Атанацковић. Он је рођен у Неготину. По свршеној академији био је артилериски официр, а за тим је прешао у ђенералштаб. У кабинету Владана Ђорђевића (1897- 1900.) био је прво министар грађевина, а после годину дана, министар војни. После 29. маја 1909. био је кратко време поново министар војни. Ђенерал Атанацковић је један од најспособнијих српских официра, одважан, сталожен и искусан. У главни стан грчке војске послат је ђенералштабни пуковник у пензији Милош Васић. Он је рођен у Ропочеву (срез Космајски). Био је прво пешачки а за тим ђенералштабни официр. Ради усавршавања слат је у Француску и на службу у аустријској војсци. Као мајор био је српски војни аташе у Софији. Као млад потпуковник постао је министар војни у кабинету Алексе Јовановића (1900—1901. г.) Он се као министар својим знањем, енергијом и реформама толико био истакао, да важи као један од најбољих министара војних српских. Цела садања војна организација његово је дело. Васић је необично спреман и даровит човек. Говори савршено француски, немачки, руски, енглескииталијански. Био је неко време и српски посланик на Цетињу, а 1903. стављен је у пензију, из несретних политичких разлога, ма да му сви признају, да је један од најспремнијих и најталентованијих српских официра. Он ће у грчком главном стану умети да сјајно репрезентује српску војску. У бугарски главни стан послат је коњички пуковник Љу-

бомир Лешјанин. Он је рођен у Београду, а син је чувеног српског ђенерала Милојка Лешјанина. По школи је класни друг пуковника Милоша Васића, из чувене 13. класе Војне Академије, која је дала најбоље српске официре. Лешјанин је један међу најбољим српским официрима. Импозантна и отмена појава, висока интелигенција и џентлменско понашање, он ће сјајно представљати српску армију. Био је раније осам година српски војни аташе у Цариграду, а последње три године у Бечу. Ј7/?т]пппаааааааааааааааааааааааааааааааппппааааааааао|т^з ^ 3 А П И С И ^ Изпппппппппппппппппппппппппппапаааааааааааппппппс.^ — [Смрт српског јунака у Бечу. У бечкој општој болници умро је срлски мајор С. Жлинчић , који је био на Мрдарима тешко рањен. На Мрдарима је одлучио битку храбрим нападом свога коњичког одреда. — [Један српски јунак] »Општинске Новине", службени весник општине града Битоља, доносе ову белешку: Један пешак у моравској дивизији 1. позива, по имену Сретен, обратио је на себе пажњу својих старешина и другова још за време мобилизације. Он је непрестано окупљао око себе војнике; причао им, како је Србија била силна под Царем Ду шаном; како је са неслоге пропало Српско Царство на Косову и како се сада ближе дани, када треба јуначки повратити оно, што смо изгубили. Говорио им је, да свет мисли рђаво о нама и нашем јунаштву, па је онда саветовао све војнике, да треба показати тој Европи,даје Србин бољи јунак него ико други. Војници су пажљиво слушали све његове говоре. Старешине су се јако интересовале, како ће се он сам показати у боју. И започе бој. Дође време, да Србин покаже, да је бољи јунак него ико други. Сретен је за време боја понашао се исто као и пре. Соколио је другове; потсећао их на своје раније речи; опомињао их, да су потомци Краљевића Марка и Милоша Обилиђа. Његово јунаштво му је донело капларски чин за време боја. Али Сретен би ускоро рањен. Кад му приђе трупни лекар, дамунаправи завој, он му рече: „Сретен је добио у боју за Краља и Отаџбину капларски чин. Каплар Сретен је

рањен!« — Лекар му преви рану и нареди, да га евакуишу на завојиште а одатле у болницу. Сретен се гордо исправи и рече: »Каплар Сретен иде само напред!« И оде рањен у бојну линију. — [Девојкеу б о ј у.] Спљетски лечник др. Ф Перван, који се налази у служби црногорског »Црвеног крста«, пише сплитској „Слободи": Код једног одељења видели смо две девојке рањене, једној је 15 година, другој 19 година, првој је пробило тане лице скроз, а другој лубању. Како су ове могле бити рањене? Та нису се оне биле, запитасмо: „Оне су ишле за својим ', одговорише нам суседи, „да им носе штогод". Али кад је била најжешћа ватра на Бгрдањолу, оне и друге с њима су бациле храну и носиле муницију својима у бојне редове, да ови не губе времена. Угледали их Турци, па их ночели гађати и погибе их више њих, а неке су остале рањене". После нам растумачише, да су женске у главноме оно, што је другде провијантни одио;!свака од њих носи својима хране, макар за које вријеме. — [Писмо ср"пске сељанке четворици си н,о*в а н а б ој н оме пољу]. Сељанка је испратила четири сина на бојно поље, четири своја хранитеља. Како јој се дуго нису јављали синови с бојног поља, она им је преко београдског „Балкана", рачунајући да ће им он доћи до руку, упутила ово писмо: ,Драга децо, четири моја добра сина! — Забринула сам се, што ми никако не пишете ево већ два месеца, и за то вас молим, ако сте ми у животу, да се јавите својој старој мајци, која вас је се зажелела. Децо моја! Будите ми здраво и трудите се да све тешко ће куражно поднесете, нарочито да будете покорни својим старешинама. На наше Крсно Име, Светога Стевана, упалите свећу, и помолите се Богу да вас сачува и да нас обрадује, да се опет вратите својој мајци. Палите свећу Светоме Стевану, јер ће се по томе знати да сте Срби и да сте војници Краљевине Србије. Мајка вас љуби и поздравља сву четворицу: тебе, Милане, у Новом Пазару; тебе, Иване, у Митровици; тебе, Миленко, на Скадру и тебе, Миладине, под тврдим зидинама Једрена! Јавите се, да вам мајка пошаље што од преобуке и новаца колико буде кадра. Да Бог да се опет вратили својој старој мајци и да се Србија и са мојим синовима подичи. Грли вас ваша мајка Наста Ф. БрковиДа, удова, из Мијоковца ср. убићски.

Употрсба кдишвја законом забрањвна

Штампа д. д. Браника Н. Сад