Ilustrovana ratna kronika

Св. 21.

ИЛУСТРОВНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 171

Тако ће се свршити једна владавина, која је варварски завојевала најлепше крајеве у Европи, и из ових победа наших и савезничких отпочеће нова епоха културе и цивилизације. К. Отојановић. БНТКА ПРЕД БИТОЉЕМ Господин Генчић послао је „Трибуни" пре свршене битке овај извештај: „4. новембра, доцкан сам се вратио с бојног поља у Прилеп. Пошто сам 3. новембра преноћио у селу Тополчанима, био сам у могућности да изиђем на позиције које је* заузела српска војска код Закерја Пертилап. Ово се место налази на осам километара пред Битољем, и одатле се врло лепо могло пратити развијање борбе. Турска војска, одступајући испред српске која је наступала од Прилепа, била је 2. новембра на бочним позицијама пред Битољем на висовима код села Дрвеника, Стари Србуаца, Беранаца, Црновиља, Могила. Пошто су их Срби отерали с ових позиција, Турци су 3. новембра прешли на ону страну Црне реке, и испред самог Битоља заузели одличне позиције на висовима изнад села Кукуречани, Рачани, Крклин и Оризари. Ове позиције доминирају простором преко кога српска војска мора да пролази, а уз то су у исто време брањене и Чрном Реком која је, благодарећи великим кишама, преплавила целу пеллгониску равницу. Због'тога је српска војска принуђена да се креће искључиво по поквареиом и с обе стране преплављеноме друму. Трећег новембра један део турске војске, под заштитом артилерије, покушао је продирање према селу Новаци, у намери, да заузме мост.Турке је одбила српска коњица и дунавска дивизија, које су благовремено заузеле ову важну тачку.

Другог и трећег новембра велики део турске силе ставио се у покрет, у намери, да се пробије према Ресну и Охриду. Али ове Турке су пресрели други позив моравске дивизије и први коњички пук, који су наступали од Демир-Хисара. Ова наша војска већ три дана води с Турцима крваву борбу и без обзира на готово непроходне планинске крајеве, нашима је испало за руком, да Турке на герају на пут, одакле су и пошли, гонећи их према Битољу. У овим биткама наши су заробили један турски батаљон и запљенили два брдска топа и једну батерију пољских топова. Четвртог новембра, од ране зоре отпочела је борба на целој линији десног крила српске војске, одакле наступа други позив моравске дивизије. Целог дана се водила жестока пешачка борба уз непрекидно дејство митраљеза. Турци се постепено повлаче према Битољу, дајући јак отпор другоме позиву моравске дивизије, који их гони и који се сјединио с првим позивом исте дивизије. На центру се целога дана до касно у ноћ водила јака артиљеријска борба, пошто пешадија услед изливања реке није Могла дјејствовати. Турска артиљерија је била на пози-

цијама изнад села Кукуречани и Оризјари. Турци су нишанили, али ипак нису причињавали велике штете нашој војсци. После подне су Турци понова покушали да освоје ћуприју код Новака/ али су били одбијени. Главнокомандујући прве армије, престолонаследник Александар, јуче се целога дана налазио на позицијама код Зекерја Петилап. Присуство престолоиаследниково у првим редовима војске утиче ванредно на војнике, који појимају да ће заузимањем Битоља рат бити завршен. Наши војници, без обзира на рђаво време, тешке положаје а и приличну оскудицу, јуре напред. Да се река није излила, благодарећи сјајној акцији наше пешадије, Битољ би већ био освојен. У осталом та гасудбина неће мимоићи. Концентрична акција српске војске све га тешње опасује гвозденим прстеном. Чим се сједине две моравске дивизије с дринском на Битољ ће се извршити јуриш. Јуче је српска војска заноћила на позицијама. У Прилипу се чује јака^ топовска грмљава која је од ране зоре почела са стране Битоља. По причању мештана у Битољу има седамдесет хиљада Туракд, који су ту прикупили сву своју војску из

Бадњи дан у Битољу