Ilustrovana ratna kronika

Св. 2*2.

ралима који +>е у овоме рату играти велике улоге, и бугарску победну заставу украсити новим победним венцима. Бој код Битоља Опширан извештај оившег министра Генчића, ратног дописника „Трибуне." Ђитољ, 9. НОВ. Срби намакедонскомбојишту окончаше најсјајније своје тешке ^јуначке подвиге. Турска вардарска армија више не постоји. Она је савршено разбијена, поражена. Делови њене престављене војске, гоњени српским трупами, спасавају се у два правца: ка Лерину и Ресну, пошто су на пропишту од Гопеша до Негочана оставили преко дванаест хиљада мртвих и рањених. Дознавши да се Турци спремају на овој линији пред самим Битољем да даду посл^дњи отпор првој српској армији наследника Александра, одох на бојиште. Тако сам био у могућности да будем сведок последње страшне битке две армије, али због тога апсолутно нисам могао последњих дана да шаљем ма каква извешћа. Четвртог новембра пратио сам ток боја са позиције, коју је заузимала српска артиљерија у Зекерији Петилапу; пе-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

тог новембра с моста на реци Шемници, близу села Могиле. Ту је српска артиљерија заузела још зором позиције, без обзира на близину турских батерија, постављених изнад села Кукуречани и Рачани. Одушевљење и самопоуздање српске војске било је такво, да су многииностраникореспонденти, излажући се куршумима, били сведоци гигантских напоранаше војске. К( мандант прве армије престолонаследник Александар, није се мицао са позиције код Петилапе, и ако је лио силовит пљусак и ако су се турски куршуми распрскавали на педесет корачаји од места, где је он стојао. Дирљиви тренутци! Будући краљ обновљене повећане Србије, и покрај савета својих војсковођа, излаже се истим опасностима, којима и његова војска. Како да се не победи! Заузети Битољ није био лак посао. Скоро немогуће било је прићи турским позицијама. Ове позиције распоређене су у линије од 1150 мет. северно од села Српци, кроз Киеромарицу ка Битољу и Кристофору. То су огромни планински ртови између којих тече река Драга, те их дели од снегом покривених масивних леђа Бабе и Перистера. Турске

Стр. 179.

позиције протежу се у дужину преко десет километара. Њина предња позиција, Дрвеник. укрепљена је јаким пољским утврђењима, а раздвојена од главних позиција долином реке Шемнице која је у своме гор њем току врло дубока; у доњем је развилена и глибовита. Пред овим позицијама непрегледна пелагонијска равница, преплављена рекама Шемницом и Црном реком — природне препреке, које нашим трупама не дозвољавају фронтални напад. Убојна снага Турака имала је пети солунски корпус Џавид пашин, шести битољски КараСаидов, седми Фети-пашин, овај је био реформисан и допуњен из разних гарнизона битољског вилајета; затим је ту била једна самостална дивизија Кадри-паше и јањинска редифска дивизија. Заробљен турски потпуковник Тефик-беј командир 62 пешачког пука, прича да је било свега осамдесет хиљада турских бораца са 61 топом и осам хаубица; овамо је урачунао и оних двадесет топова с муницијом, што су Турци од Грка отели у боју код Кајалара, под главнокомандујући те^армије, Али-Риза-пашом. План атаке наше војске био је да три дивизије: моравска, дринска првог позива и тимочка другог позива, која је у почетку били као стратегијска резерва — изврше напад с фронта. Моравска другог позива на десном дунавска, појачана коњичком дивизијом на левом крилу. Али како је због преплављеног земљишта било немогуће извести фронтални напад, два прва дана морало се ограничити припремном борбом артиљерије; у центру то је било у очекивању моравске дивизије другога позива, појачане првим коњичким пуком, која је наступала од Демирхисара кроз Гопеш ка Дрвенику. Ова дивизија имала је најтежу задаћу, пошто је неустрашиви и непоколебиви Џавид-