Ilustrovana ratna kronika

Стр. 214.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 26.

Мала неприлика црногорског пр [Пад у ђења, а већ се приближаваше обали чамац, из којега се искрцаше страни војнички аташе-и, талијански, аустријски и швапски, сваки у својој сјајној парадној униформи. Чамац се повратио лађи и убрзо се опет приближаваше к обали, а велика тробојница, која својим врхом додириваше површину воде, казиваше нам да је сад у чамцу краљ. С њим је осим маршала и ађутанта, српски ђенерал Атанацкови-ћ и чувени бугарски ђенерал Паприков. Господарево је лице забринуто, како га никад досад нијесам имао прилике видјети. Кад изиђе на копно, рече само: »Помагај Бог, ђецо!" и пође на Ратиславу, стари дворац на брежуљку крај мора. Мало послије стигоше из Бара дворски аутомобили и перјаничка гарда од 30 момака на коњима. Нико нам ништа не умије или не смије рећи, што ће ово све да значи. У вече, на заповијест Господарову, пођосмо у дворац сви чиновници који су службом у Улцињу. — Велика забринутост на његову лицу потицаше отуд, што је баш мало прије била стигла вијест о ужасном и срамном вјероломству турском, које се је дан

голонаследника на бојном пољу чју јаму] прије десило код мјеста Борњам близу Скадра. Турци бијаху у знак предаје истакли бијел барјак на свом бедему, окренули пушке наопако (кундак горе, а бајунет доље) и почели српски довикивати нашу војску. Наши официри повјероваше том међународном знаку и — ослонише се на поштење и част турских царских официра! па дођоше са војницима отворено у сусрет. Али кад су се приближили Турцима и лијепо почели зборити с њима,аони... Дотле нам је Господар, славом овјенчани јунак и пјесник свога народа, испричао трагични догађај; причао га поетским изразима и стилом каквим то само он умије; али даље не мога говорити. Као да му она најстрашнија ријеч заста у грлу, и Он само показа руком како су Турци у онај мах брзо дохватили своје пушке на нишан и безбројне Црногорце покосили. Он нијемо почину и гледаше преда се, као да види оних 80 мртвих и 300 до 400 тешко рањених својих соколова. Свима нам се крв ледила на ову ужасну вијест, која ће сутра сав образовани свијет морати испунити гнушањем према Турцима. (Сиромашна

Црна Гору заробила је недавно 5000 Турака, одвела их у своју најљепшу варош, у Никшић, гдје их храни и води о њима бригу, колико и о својој војсци, а они ту хуманост овако враћају Црној Гори. Али нам Господар иза тога саопшти и једну вијест која донекле ублажи ону прву: пала је Пе1п, столица свете патријаршије српске, а сутра ће наш сердар Јанко, с божјом помоћу уљести и у Дечане свете. Хитам да завршим писмо и да се враћам у логор. Јутрос Господару зору пошао на коњу право у наш логор под Мурићанску Горицу. (Пут тај напоран је и за најздравијег млади-ћа.) Његов одлазак у табор је чињеница од крупна значаја за даљи развој ратне операције цијелог Јужног Одреда. Јамачно ће се данас одлучити, да ли да се и даље настави топовски дуел између Таркбоша и Мури-ћанске Горице, или да се чека док га са три стране могнемо једанак ударати, или — што би Црногорци највољели — да се удара на јуриш, па што коме Бог и срећа јуначка да! Улцињ, 19. X. 1. XI. 1912. „Србобран" Перо Богдановић. Борислав Сл. Минић, Цетиње. Његова смрт, Наступали смо, причаше, према Брдици. Мјесецима већ у боју прекаљени, наваљивали смо одлучно, али постепено. Од силне рике топова и праске митраљеза и пушака на далеко се проламало. Земља се чисто тресла. Топови су бљували ватру са свију страна, а усијани челик просипао се, куд год се оком могло Јдогледати. Био је лијеп јануарски дан. Влажна земља под нашим ногама угибала се. Непријатељу нашем нијесмо никако дали да се прибере. Час смо полијегали по земљи, сипајући нанепријатеља јаку ватру, час смо се усправљали, да би му ближе дошли, не обзирући се ни мало, што нас је обасипао силном топовском