Ilustrovana ratna kronika
Стр. 222.
ИЛУ СТРОВАНА РАТНА КРОНИКА
Св. 27.
1§Г Л' л? \љ. %% та.*!. МШ ,( «Ј1л г;« ! ■*,•>,: : л'"г %■ > ' ,:г^.. „ ;» ■ ■ Ш м 'ШШШ; С^Ш §т- т Ћ:,^§В " !11:;:111': : ?^^" I:'' ®::"|.. . Ч ::| 111 .. Ш:А.. ..жм ■'::\* ! ^^11| 'Ч:;|....... "■'' 1|1;:1
1В »
■'"-■■■а%
I
1Г "^.■.■' '•■,..' . :; . ■
Црногорска артиљерија полази из Плава у Пећ
но забављао по Крушевцу да су га најмили, обукли у војничко одело и под платом по вели са собом на Скадар. А сличну, само још лепшу ствар учинили су и официри из једног другог дивизијона. Они су се за време примирја, тамо у Србији, спријатељили с неким правником, који врло лепо пева. И кад су сад пошли на Скадар, пошао је и он с њима обукао се у војничко одело, па лепо човек иде у рат. Изгледа, чисто невероватно, али је тачно. Тако дакле официри проводе време ишчекујући да се транспорт крене. Уз то врло ревносно набављају провијант за свој прекоморски пут, и троше при том много више него што им износи дневница коју им држава даје. Морају да троше, кад су силом околности приморани да цело време проведу у кафани. У кафани, то јест у хотелу и станују. А хотели су доста скупи. Удешени су прилично по европејски, па им је и цена таква. Само им публика, канда није баш сасвим европејска. Ја то закључујем по једној споредној околности: У хотелу „Коломбо", у .коме ја станујем, има у соби правилник за госте. Једна тачка тог правилника гласи: „Умољавају
се гости, да не долазе необучени у салон..." С.
Заузеће Бардањолта. Од нарочитог извештача „Цетињског Вјесника" Са Грујемира, из краљевог главног штаба, изванредан је поглед на це;.окупно бојиште. Под ногама пружају се у бескрај плодна скадарска поља. Купа их својом благом топлотом сунце јужног неба. Пред очима у даљини је сва ратна позорница, дугачка у полукругу преко сто километара. У позадини се плаве главице разних брда, која је посела наша војска и од њих око Скадра иачинила непробојни ланац опсаде. Права линија води на Бардањолт. Два велика дурби на испред краља управљена су на њега. Њихова стакла тачно приказују појединости непријатељевих ушанчених положаја. На' рубое:?ма врхова, спрам неба, могу се видети и бодљикаве жице испреплетене око утврђења. При погл°ду на њих душа дрхти од узбуђења, срце јаче бије. Још мало, па ће међу њима узаврети метеж људског меса и крви. Петак је, 25. јануар. Небо
чисто, сунце топло, дан не може бити лепши. На пространоме хоризонту свуда мир. Као да се и не слути, колико ће живота угасити овај дан. Један покрет, само једна реч, разнесена од електричне струје по командама разних војних одељења, заподенуће борбу, отвориће хрвање, распалиће страст касапљења, којега се и данас цивилизација лаћа као потоњега средства за победу. Тачно у 10 час. артиљерија под командом књаза Петра огласи почетак боја, т. ј. продужење рата са петвековним непријатељем. С леве стране, испод Бокса, затресао се ваздух, носећи звук гранате у правцу Скадра. У трен прихватише остали. Ту и тамо у даљини око Бардањолта већ се вију колутови дима. Краљ и сва пратња на положају су за посматрање. Музика свира химну. Свак узбуђен. Откривене главе краљ стоји тренутак два непомично, гледајући у правцу боја. Затим седа, узима слушалицу од телефона, тражи извештаје, даје наредбе хладно, разговетно, разумљиво, учествујући душом и срцем у највећим мукама својих војника, својих официра, знајући даће и сада, као и вазда до сад, извршити дужност, испунити дуг према домовини са пожртвовањем отаца идовдае са Граховца и Вучјег Дола. А они знају, да је њихов краљ, њихов врховни командант за њима, да;с њима осећа, с њима дише, у њихову животу наласећи свој живот, у њиховој слави свој највиши понос... Бардањолт је постао вулкан са много кратера. Дим од граната оставља трагове на врху, средини, подножју, окрајцима. Под унакрсном је нашом топовском ватром. Као да се и само небо запалило на ономе крају. Артиљериски двобој распаљен је жестином очајања. Иза Брдице помаља се дим српских топова. Душа од радости