Ilustrovana ratna kronika

Стр. 240.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 29.

Поред многобројних разлога стоје три као најглавнија. Први је разлог што на селу постоје феудални односи: аграрно питање, које ће Србија одмах после мира решити, стајало је увек као највећа препрека напредном развијању привреде, потрошње и живота на селу. Богатство природе при оваким економским односима остало је неискоришћено: становништво ових крајева живело је у мизерији при свој могућности, коју му је природа пружала да буде имућније и да боље живи. Разумљиво је онда, што и варош, и ако је лежала у по природи богатој околини, није напредовала, јер се богатство није ни купило нити се у руке народне стицало, нити је народ имао развијених потреба да их из вароши подмири. Решење аграрног питања, враћање земље сељаку, рационално обрађивање земље, развијеније културне потребе становништва, увећаће и произвађачку и потрошачку моћ овдашњег живља, а Битољ као центар, у који има да се стиче и из кога има да се разлива све то богатство, ојачаће, оживеће, процветаће. Други је разлог: осуство правне сигурности. Привреда, трговина, индустрија могу да успевају само у правној држави. Тамо где нема сигурности за имаовину и за кредит, тамо се капитали никад не пласирају. Привреда се развија само колико живот да одржи, трговина се ограничава на најмању меру, а капитали се само пласирају у предузећа која држава гарантује. 0 развитку кредита, без кога трговина и индустрија не могу да живе, не може бити ни речи у држави, која не само да не пружа гаранције за обезбеду кредита и брзу принудну наплату дугова, већ која не осигурава ни сам живот. А

Турска је била таква држава у којој ни живот а камоли имаовина нису били сигурни. Под новим српским режимом, радиност ће добити пуну гарантију; не само даједанас обезбеђен сваком живот и имовина, већ рад полиције и законски рад судова, омогућиће брзо развијање и привреде и трговине и индустрије и кредита у колико зато постоје објективни услови. Тако ће и Битољ, у коме -ће трговина и занатство и индустрија процветати, осетити у брзо благодети новог режима. Трећије разлог: што је Битољ као важан трговачки центар био оцепљен од целокупне Ма-ћедоније и Албаније. Битољ није имао везе са Охридом, Елбасаном, Драчом, Добром, Крушевом, Прилепом или тачније речено имао је спору рабаџијску и кириџијску везу путовима рђавим и у зимско доба често непроходним. Међутим зна се да су саобраћајна средства артерије кроз које струји привредни живот. Нема ли њих, привредни живот је запречен, загушен, умртвљен. С тога је трговина земаљским производима и промет колонијалнс и манифактурне робе био ограничен на најмању меру. Србија пак саградиће одмах жељезнице и тим усавршеним саобраћајним средством дати полета трговини и индустрији Како ће Србија добити трговачки излаз на Драч, то ће се одмах саградити и жељезничка пруга Драч—-Охрид — Ресан —Битољ, и из Битоља преко Прилепа и Велеса спојити са вардарском пругом. Ја дранска железница, која иде са Дунава, преко Ниша и Дебра на Драч, везаће" преко Тетова и Кичева и нашу варош. Поред тога Битољ ће добити директну везу са цариградском пругом, која ће од Битоља ићи преко Муријева, Дојрана на Серез. Понајпре ће се пожури-

ти да се Грчка веже са Србијом. То ће се учинити пругом, која ће се од Битоља саградиги до Корче. Тако ће Битољ у једној великој железничкој мрежи постати центар у који ће се богаства свих крајевч сливати и из њега у друге крајеве одлавити. Кад се још не заборави огромно рудно благо које лежи у овим крајевима и кад се зна да ће се одмах капитали почети пласирати у експлоатацију тих рудника и кад се зна да су нам на домаку два велика језера, Преспанско и Охридско, пребогато рибом најбољом на Балкану, онда се може лако створити скица будућности града Битоља као великог центра радиности јужне Србије. Процветаће наш град и зрачиће на нашем лепом југу културом, просвећеношћу и радиношћу на сре-ћу и благостање свих нас. »Бит. Новине«. НОВ ОРПСКИ - оришалан родоан. КЊИЖАРА СВЕТ. Ф. ОГЊАКОВИЋА почела је већ издавати роман ЛЕГИЈА СМРТИ. -~т Изишла је шеста свеека. Цена свесци 10 потура.

Кад ее заврши издавање „Илуетроване Ратне Кронике" могу ее од издавача добити дивот-корице. Чувајте еведоеадашње бројеве !

Употреба клишеја законом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад,