Ilustrovana ratna kronika

Стр. 256.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 31.

Трагом рата (Из „Политике.") Куманово, Довести у склад двопев химне и опела значило би проначи тон, којим се може величати Кумановска Битка. Бујановац, Букаровце, Прешево, Табанонац само су језовите сцене у предигри велике трагедије на Куманову. Лешине коњске, поломљене каре, иски дани шатори, и по који мртав ратник леже ту у размацима, тако ретко као крупне пахуљице, снега пред велику вејавицу, која ствара ужасне смегове. Ти су сметови, од крви и меса, на Куманову. Ови разређени лешеви само постепено навикавају око ^а страховити призор пред Кумановом. И што ближе Куманову, све јаче језа обузима човека. Све су веће гомиле чаурица од испаљених меткова, свесучешћи трагови ужаснога покоља. Мали ровови, који су ратницима изгледали као непробојни челични бедем, расути су свуда, као кртичњаци. Поред пруге су јаме, где су били укопани турски топови, а по пољу се беласају барице, крај којих су лешеви. То су тешко рнњени војници, који су допузили по крвавоме блату, да оквасе уста кужном баром. У тим барицама углибљене су и мрше унакажених коња. Од Кумановске станице ка воденицама, на оној "ћуприји гомила турских лешева. Из гомиле вире ноге у чизмама и сурим војничким чакширама. — Ево један наш! вели доктор^извлачећи једног затрпаног јунака. Свуд унаоколо, таквих је много. Ко би побројао имена ових мртвих, од којих би сваки био бесмртан, кад би се ко подузео да напише њихову историју. Све особине, које тражи ратничка слава, они су имали. Ни страховити Ахило, „крвав од главе до пете", није могао

Ш\: ::-::::Р инВД >' ч ? 1 , « \ 1 1? 1 "1шШ '#В

Д ^Ш% '' : > ' г »\ :

1 \М ,'ШШ и 4

#И:.:

::ш ::. :Ј ::.ш-' ! г г : ; м ■ ' л 4 *■ г, -' *"* I 5 Ш|: Т" : ■■■,

" •

•

■

И;

;■:'',"■: ' .....

- " ' " ' ■■: ■' • 4

Љумски мост преко Белог Дрима у Албанији

бити јуначнији од ове хиљаде људи, који својим лешевима подигоше вечиту пирамиду победе и славе српској војсци. Њих укопавају, и над малим хумкама побадају мале крстиће геликим јунацима. На тим гробићима, виђао сам доцније жене кумановљанске. Плачу и наричу. Оне над тимгробовима својих спасилаца оплакују своје раније изгинуле миле и драге, којима се ни гроб не зна. Над разбојиштем прелећу јата гавранова иврана; чопори гладних паса витлају се окО лешева, преплашени од чете која укопава мртве. У даљини су згаришта попаљених арнаутских кућа. По који мештанин гази по разореним зидовима, као да нешто тражи. Ко зна, можда мисли да ће наћи ма какав остатак г>д онога, што су му ови зверови годинама отимали. У санитетски воз уносе рањенике. — Пази! Полако!.... Чувај му ногу! чује се непрестано. Носилима уносе тешко рањене. Они ћуте. Њихов бол нема јаука; он се изражава шкргутом зуба. — Дај гутљај воде! тражи један са носила, покривен ћебеТОМ ДО ГЛаве. (Свршиће се).

Читајте интересантну књигу Краљеви^ Марно у балканоком рату. Иста се добија код СвбТ. Ф. Огњановића у Новом Саду по цену од 50 пот.

НОВ СРПОКИ оршалан ројкан. КЊИЖАРА СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА почела је већ издавати роман ЛЕГИЈА СМРТИ.

Изишлаје девета свеска. Цена свесци 10 потура. аи

Корице!

Кад ее заврши издавање „Илуетроване Ратне Кронике" могу ее од издавача добити дивот-корице. Чувајте еве доеадашње бројеве !

Употреба клишеја законом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад,