Ilustrovana ratna kronika

Стр. 274.

ИЛУСТРОВДНА РАТНА КРОНИКА

Св. 34.

Штаб краљ. српске коњичке дивизије.

и свију оних мањих утврђења до Скадра. Бардањол је бацио Дечић у позадину. На Бардањолу је пало много више Црногораца него на Дечићу, а Турака сигурно и пет пута више, јер ово је већ скоро петнаест дана од заузећа Бардањола, а турски лешеви још нијесу сви сахрањени. Послије заузећа Дечића и Шипчаника армеја насљедника Данила, која је бројала 30.000 момака, није се нигдје зауставила до самих данашњих позиција пред Скадром. И сам Бардањол био је заузет, али су га Турци у једној очајној битци опет освојили јер Црногорци, како је Бардањол са сјеверне стране одкуда су они наступали врло стрмен, нијесу успјели били да наместетопове. Знајући какву важну улогу игра Бардањол у обрани Скадра, Турци су се латили укрепљења, и користећи се временом примирја. Бардањол су учврстили тако, да то може послужити као узор модерне фортификације. Кад сам у понедељак посли је заузећа позиције разгледао опкопе и шанчеве, ч/дио сам се, како је с тако мало жр тава заузета овако утврђена позиција. Заиста тко год види ове

дубоке, оклопљене ровове, и представи си цио положај наше војске на Бардањолу, мора признати, да такову позицију на јуриш освајају само људи хероји, који презиру смрт, кадје у питањ у част и слава домовине. Чим су мировни преговори у Лондону прекинути, у Црној се Гори с нестрпљењем очекивао јуриш на Скадар. Дола зиле су са бојишта вијести, да је војска огорчена због чекања, и сватко је био увјерен, да за три дана послије продужења непријатељства Скадар мора бити наш. Примицао се дан почетка. Одреди санитарских одјељења црвеног крста почели су ићи на бојиште. Ратни кореспдденти напустил" су Цетиње и примакли се позицији. Осјећала се у земљи нека грозничавост. Чуло се било, да ће бомбардовање почети у суботу у 10 сатк прије п^дне. Ја сам са једиим холандеским доктором (делегат холандског црвеног крста др. Копешар) пошао са Ријеке у суботу ујутро, и кад је канонада отпочела, пловили смо по Скадарском Језеру, пратећи сваки пуцањ наших топова, који су нроламали околна брда и планине. Кад смо стигли на Ријеку, новом рат-

нот пристану на Скадарском Језеру, дознадосмо, да је канонада почела још јуче, у петак, и да су топови за које смо ми мислили да навјешћује продужење рата, наставак јучерашњег бомбардовања. Зауставили смо се ла Груду, гдје је био главни штаб, и ту смо номагали талијанским и швицарским докторима превијати рањенике, јер их је на Груду било стигло врло много Међутим квартир главногштаба био је премјештен сјеверно од Бардањола. Тужан призор пружио нам се на Груди. На стотине рањеника лежали су по земљи, превијали се од тешких мука, ишчекујући љечничку помоћ. Швицарска и талијанска пољска амбуланца радиле су непрестано, али били малобројни да би свима дали брзу помоћ. А рањеници су у масама прибивали. Лакше рањени су долазили пјешке, тешко рањене су пак доносили на носилима и коњим^. Стигли еу и са Цетиња један доктор и једна милосрдна сестра. Док смо ми на Груди п н евијали рањенике, ваздух је проламала страховита бојна јека. Никада нијесам могао себи представити такво што. Тутањ громова је ништа, да би могао приближно представити утисак бојне јеке, гдје грми око 200 топова и преко 60.000 пушака. Слушате ужасни, страховити јек, који пролама небеса. Изгледа, да се земља тресе, да се планине уривају. Не чује се поједини пуцањ пушака. па чак ни топова, већ као оно јека туче или олује, која се приближује само много страшније, силније, тако силно, да си то нитко, тко није имао прилику слушати, не може представити. Чим је која група рањеника стизала, жељно смо их разпитивали, како ствари стоје тамо. Вијести су биле повољне. Бригада Васојевићска примакла се до самих шанчева на