Ilustrovana ratna kronika

Стр. 304.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 37.

јаним српским типовима, да су то у рату неустрашиви лавови, који су у непријатеља толики страх унели^да је безобзирце бежао, како је чуо, да српска војска долази. Али им ето ни ово одмориште не би дуга века. Сада се по ново латише убојног оружја, да из ослобођених крајева отерају другу напаст — Бугаре, који им силом хтедоше узети ове покрајине, које су Срби крвљу огвојили. Насртљивост бугарска до сад је мушки од храбрих српских јунака сузбијена, добро се проведоше ти отимачи, јер српски им соколи добро очерупаше перје, те главом безобзирце беже и моле, да их поштеде. И овом се приликом обистинило оно: „да се не боји свака шуша Бога, него батина", а те су халапљиве Бугаре сада освестиле, од прекомерне надутости и халапљивости. Славан је Србин, јунак је сваки да му пара нема! Бранислав Л. Лонткијевић, аотауковник, командант 2. коњичке бршаде I. армије. Сви родови оружја беху у овим српским ратовима изврсни. Пешадија, артиљерија, коњица и т. д. као да се надметаху који ће више славе српском оружју стећи. Нарочито коњица је имала тежак задатак да изврши, а тај је јуначки и извршила што јој се мора са хвалом признати. Српска коњица и ако малобројна, врло је много учинила и много придонела српским победама. Неуморна у извидници, јуначна у јуришима, као олуј у гонењу непри јатеља свуда је побрала лаворике. Износимо лик заслужна хероја потпуковника Бранислава Л. Лонткијевића, који има много заслуга што је коњица српска таква каква је. Предан своме позиву, чинио је многа јунач-

ка дела са својом коњицом, чија јунаштва биће увек помињана. После кумановске битке сриска војска 1они неиријатеља. 0 битци на Куманову много ће се писати, битку кумановску многе ће српске гусле опевати, али се ту и показала српска војска тако херојски, да многи страни војни стручњаци и дописници одлучно признаше, да у свету ни једна друга војска није равна српској. Када су Турци потиснути са свију позиција, није то било Србима доста, не го сујош после дводневног надчовечанског напора, одушевљено погонили непријатеља, да га код Прилепа и Битоља сасвим дотуку. Никакве неприлике, па ни они испроваљивани путеви, баруштине, киша и непогода нису могли зауставити српске Јунаке у овим јуначким подвизима, негокао на крили ветра гонише непријатеља, не дајући му ока отворити. Нико није могао веровати, да је могуће, да је српска војска за не пун месец дана могла прећи онај грдни простор, ослободити и очистити оне крајеве од непријатеља и свуда као победник бити. Али: „Србин је Србин и челик љут", па шта је њему све то било кад га је на том путу водила мисао, да се Косово освети— које је Богу хвала и освећено! — а Србин тај вековни паћеник ослобоћен. Па како онда, тако и сад са новим непријатељем обрачунаће се јуначки и у Софији том српском Средцу, где ће да се поклони моштима светог краља Милутина Неманића, деде Силног цара Душана — Дај Боже! Петар Ј. Почек, фактор штампарије војног министарства на Цетињу, — под Муселим. Црногорци у последњем ратовању своме имали су и своју ратну штампарију на бојном пољу,

која је штампала ратне наредбе и извештаје војене. Под кишом непријатељских куршума штампарија је радила, а кад није имала посла, онда су јуначки штампарци са пушком у руци били у редовима бораца. Петар Ј. Почек фактор оће ратне штампарије, предњачио је у свима борбама и јуначки се понео са осталом браћом и одликовао се у тим окршаЈима. Српски официри светкују Бадње вече у Битољу. Лепи српски обичаји гаје се и у Српској војсци. На вели ке свечанике осећају се српски вој• ници као код својих домова, јер у таким приликама не разликује се офчцир од редова. Српска војска то је велика и једнородна породица, у којој се сматра сваки њеним чланом те врши оне дужности које су прописане. Српски војник воли својег претпостављеног, слуша верно наредбе свога старијега и предан му је свим својим бићем, јер зна, да га и његов официр као брата воле. Овај рат то је у сваком погледу видно показао, а у многим случајевима прича се, како су војници животе своје залагали у одбрани својег официра. Дале би се низати читаве студије о српском официру и српском војнику, а то би поучно и занимљиво било изнети, да се види племенитост и једних и других у тако критичним моментима У осталом није могуће ни замислити друкчије српског официра и војника, кад се зна, да је српски народ и најдемократскији народ на свету. Овде изнашамо лепу слику: како се српски официр до редова у велико и братско коло ухватио прослављајући велики хришћански празник Бадње вече пред Рождество Христово. Леп, велики, ју начан, племенит и диван си српски народе, само нека ти Бог даде више среће и да једном васкресне Бог твој и да победиш све злотворе твоје!

Кородг!

Кад ее заврши издавање„Илуетроване РатнеКронике" могу ее од издавача добити дивот-корице. Чувајте еведоеадашње бро]еве !

Употреба клишеја законом забрањена

Штампа д. д. Браника Н. Сад.