Ilustrovana ratna kronika

Св. 39.

ИЛУСТ^ОВАНА РАТНА КРОНИКА

Стр. 319.

„У школу ће Марко Асу дати, „Где се српски и чита и пише. „Међ Србима Асан ће живити, „Ту Асану лоше бити неће 44 Рат на Балкану 1912,-13. г. (Свршетак). Ради захтијевања „Европе" да Црна Гора испразни Скадар, која мора припасти Арбанији, краљ Никола сазива велики Савјет у коме се ријеши, да се Скадар — гробница најврснијих синова српског народа напусти. Ради тога влада Митра Мартиновића даје оставку 22. апр. (5. маја), а 2. (15.) маја Црногорци напуштају Скадар, а заузму га међународне морнарске чете под заповједништвом контраадмирала Бурнеја (Енглеза). Тог дана укинута је и блокада црногорске обале. 17. (30.) маја изасланици Балканског Савеза и Турска потписују у Лондону у светоџемској палачи прелиминаре (предуслове) мира који гласе: Члан 1. Мир и пријатељство постоји од дана, у који се ратификује садашњи уговор, међу Султаном и владаоцима савезних држава. Члан 2. Султан уступа савезним владаоцима све крајеве његове државе на европском копну западно од линије Енос-Мидија изузев Арбаније. Члан 3. Султан и савезни владаоци изјављују да бригу о међама Арбаније и питањима о њсј препуштају царевима Русије, Њемачке и Аустрије, предсједнику републике Француске и краљевине Велике Британије и Италије. Члан 4. Султан изјављује да Крит предаје савез ним владаоцима. Члан 5. Султан и савезни суверени изјављују да судбину јегејских острва препуштају њемачком цару, цару Аустрије и краљу Угарске, предсједнику републике Француске краљу Вел. Британије и Ирске, краљу Италије и господару свију Руса. Члан 6. Султан и савезни владаоци изјављују, да ријешење финан-

сијских питања препушгају конференцији сазваној у Паризу. Члан 7. Нарочитим уговорима средиће се питања о заробљеницима, правди, народностима и трговини. Потписивањем овог уговора мира, рат на Балкану који је потрајао пуних 8 мјесеци свршио се и то потпуним поразом Турака. Од 169.0( ј 0 кв . килом., колика је површина турске територије у Европи била прије рата, Турска одступабалканском савезу близу 154.000 кв. кил. од којих су Србијанци заузели око 60.000 кв. кил., Бугари 59.000 кв. кил., Грци 30.000 кв. кил. и Црногорци 5.000 кв. километара. За овај рат, балкански савез мобилизовао је 1,047.000 људи, и то: Бугарска 450 хиљада (у рату изгубила 40 хиљада); Србија 402 хиљаде (изгубила 21 хиљаду); Грчка 150 хиљада (изгубила 6 хиљада) и Црна Гора 45 хиљада (изгубила 8 хиљада). Рат с Турском је свршен, а на дневном је реду подјела освојеног територија, која ће се извршити не по жељи непријатеља балканског савеза и неких усијаних бугарских шовинистичких главица, него на принципу правичности. Нарочито при подјели територије, мора се узети у обзир то, што се Србији ускратио слободан излаз на море, ради чега она данас не може и не смије да напусти оне крајеве, које јој данас ишту Бугари, јер та мје ста, која је српска војска по скупу цијену заузела, једина су залога, за даљи слободан и независан развитак краљевине Србије и за развитак народа српског. Српски народ, који је у рату с Турцима показао колико је национално свјестан и колико љуби још онда неослобођене светиње српске, умјеће са истим жаром и самопрегорјењем и бранити та, њима сада још светија мјеста, па макар то било и од савезне им „браће" Бугара. „с. Р"

РАЊЕНИ ДРНОГОРАЦ Са блаженим осмехом и, рекао би, ретким задовољством рањеног јунака, лежи Црногорац, млад каокапља, витак као чемпрес. Честитах му љуту рану и упитах, на ком је месту суделовао у борби. — На Крволоку! одговори. — А како? — Стојим ја — наставља тић од сокола — и пуцам... — А како би стајао при пуцању? Што не леже ? — Лежање је за жене ! одговори ми он кратко. — А зашто онда бар не клече? — Онде где се клечи — не пуца се, а где се пуца — срамота је клечати! Ни мој ђед : није клечао пред скотовима; одговори кршни Брђанин и погледа ме са неком врстом чуђења, као да ми хтеде рећи: „Зар ни то ниси знао?" УЗ НАШЕ СЛИКЕ Румунски краљ Карол и краљица Јелисавета. Мирољубивост краља Карола наспрам дрских суседа Бугара и сувише је била на коцку стављана. Али када је дрскост татарска превршила меру, к када су већ и претити почели, онда се овај мирољубиви владар под притиском јавног л-нења решио на крајње мере, наредивши својој војсци да пређе бугарску границу. Бугарска благодарност најгаднија је подлост коју још крунишу и мучким нападајима. Када се Бугарска ослобађала, гинули су са Русима и румунски војници по Шипка кланцу и око Плевне, те имаху видну улогу у ослобођењу неблагодарних Бугара. Ту војску предводио је садашњи краљ Карол, још онда као књаз, која се одликовала највећом храброшћу. У најновије време, када су Румуни тражили ис правку границе, Бугари су им то оспоравали и претили ратом, а сад, када су пригњечени од Срба и Грка, несмеју ни зуба да помолу, него и више дају Румунима, само, да Србе могу победити. Али слаба им нада, јер су их Срби скљештили, да не могу ни маћи. Својим мудрим држа њем краљ Карол је сад постигао оно за чим је тежио и задобио онај крај за своју краљевину, а Бугари се сада обраћају на њега богорадећи, да он упливом својим умилостиви Србе и да им изради мир. Краљица Јелисавета је позната као великодушна владарка, а чувена у свом свету и са својих књижевних радова, које потписује именом: „Кармен Силва". Поред свога узвишенога супруга, особито је цењена у румунском на-