Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 44.

ажо

опппаааапапапппаааппаиа I □ Н I ! □ Н I I □ У I апппапапааааппаапшзпапп

1389.

У НОВОМ САДУ, 21 АВГУСТА (4. СЕПТ.) 1913.

Илустрована Ратна Кроника

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2'-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. — ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

УРЕБУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. - ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

СВЕСКА 44.

пп ппп падппппппрпопппара 3 М |

□

□пппааааааааааааааааппа

1912./3.

Што тугом шушти Дрина?. Што тугом шуштп &ранп ? Што хуктп љути {Зрдас ? \Што Шара аз дубана Жотмуло даје глас ? сЈа патам &рпну реку, сЈа аатам а ^&рбас, Што тако тужно теку 6 11 тужан дају глас ? е!а питам Шару хлауну V, питам дујни Лам, оЈа иитам Шару јадну % Лал1 — та шта је с њим ?! <М реке оВе слаВне Ћуте . . . Ох, ћуте, хај . . . (Злобоуе окабане

Шек

шуме узуисаЈ

; !

Ст. В. Каћанеки.

Овета песма. (ЗаноВи земље крВаВе и мале, Ша Вама нема ЛазареВе клетВе; (Звете су Ваше источене жиле 41 руке иосле осВајачке жетВе, ©иноВи срекног иоколења слаВе, &ецо слободе и иобедне Војне, Ш мени сада дВа се срца здраВе, &Ва сриска срца и дВе душе бојне ... сЈа Волам нођо сунце кад огране, &а Видим тешке иокидане ланце, сгЈа л>убам Ваше муке, Ваше ране, % Ваше стоие кроз албанске кланце. Ш себи сада носим гордост сина, <ЉубаВ, која је од сВих друшх Већа % сВета ма је мила отаџбина е/де сбака мука на Васкрс подсека. ?/ целом сриском душом, која кута, (Зтрује сто снаш иробуђеног лаВа, (§то јасних нада, да ће Васкрснута Л1арко и &ушан — МраВда и (ЗлаВа. Миливоје Соколовић.

СЛАВА У БЕОГРАДУ. 12. августа 1913. Краљевина Србија ваврши један перијод свога државнога живота; запечати га славом победне своје војске, а украси га слободом браће своје од петвековна робовања. Из проливене јуначке крви диже се данас Велика Србија, а народ српски са Дунава и Мораве, са Вардара и Струмице хладне па онамо до Охрида и врлети кршне Албаније кличе једним гласом: Част српским јунацима! Слава браћи, што оставише кости своје у новим, лепим српским крајевпма у борби ва крст

часни и слободу златну. По Београду и свој Србији ори се песма радованка. Миљем су испуњене груди у Србина, он је ,,Осветио Косово", „Покајао Сливницу''. У вељој радости својој сећа се онога великога мужа, дичног сина српскога народа, који је у данима тешкога искушења смело устајао на одбрану потиштене раје, устајао да Србију — турски пашалук — отргне из ропства зверскога Азијата, — сећа се неумрлога Вожда Карађорђа и диже му споменик светао и сјајан, као што су и дела његова светла била, ,,сунцу равна, да их не може скрити ни ноћца тавна." Срценарода,

воЈСка његова, увенчава данас венцима неувеле главе и красоте првога српскога витеза и јунака Вожда Кара^орђа. Она спаја прославу срећнога завршетка ратовања свога са светлом успоменом на див-јунака; покавује: да ,,мртве своје штује, и дана прошлости будућност своју снује". Историја, та учитељица света, историја наша — крвљу је исписана и даје нам завазда наук, да Србин само бритким мачем долази до онога, до чега многи други народи дођоше иним путем и начином, Прослава у Београду била је достојна и великога Вожда и славних победилаца саКуманова,