Ilustrovana ratna kronika
Стр. 366
ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА
Св. 45.
Операција у београдској IV. резервној болници
Композиције су просте, али су тужне и дирљиве, јер су извађане из душе народне. Око ових гуслара скупи се толико света, да се за дуже време прекине саобраћај. Старији људи, Срби и други хришћани, плачу и грцају, слушајући звуке јаворових гусала. Пазар у Струги обилато је посећен сваке суботе. Најближи је град Охрид али он некако није под руком струшкој околини. У Стругу долази на пазар цео Дримкол, Деблрци, Јабланица, горњи слив Шкумбе и Деволи и цела западна обала Охридског језера, јер је Елбасан далеко, а Берат још и даље. Подградац на југу 0хридског језера био би ближи за села, расејана око језира, али је затворен са свију страна и одвојен језером и рђавим путевима. Због свега тога Струга, са својим дивним положајем на обема обалама Црнога Дрима и на Охридском језеру, на старом класичном путу из Македоније у Драч (стари римски насип још се виде у струшком пољу и преко Крстаца на Јабланици) има велику будућност. Према аутономној Албанији треба да будемо попустљиви у погледу царинских дажбина.
X
Шта више, најбоље би било кад би са њом ступили у што тешње трговачке односе и кад би што пре наградили добар друм од Струге до Елбасана, или бар до Ђафас Ана. Арбанаси су према нама добро расположени; треба да се трудимо да их још боље вежемо за наше пијаце и тргове. Цео западни крај средње Албаније упућен је преко Ћавтана искључиво на струшку пијацу. Обезбедити му приступ на овај пијац значи подићи град Стругу. А да би се ово могло постићи неопходно је потребно, да се оснује дримколски
срез, коме би среско место била Струга; да се у Струги подигне нижа средња школа, пољопривредна школа и станица, које би као жиже привлачиле омладину из целе околине. Вода из Охридског језера ваља се Црним Дримом и скрива у себи велику, управо неизмерну, количину снаге и енергије. Шта ли би се само овом силном снагом и енергијом могло постићи!... Али то неје могао нити умео учинити Турчин... Турчин је фаталиста; он верује у судбину (к'смет); по цео дан седи крај обале; скрстио ноге, гледа у воде, ћути и пуши .. С времена на време уздахне; метне палце обе руке иза ушију. повије се напред, а на груди му се отме лаган, али тужан и сетан узвик: „Алах!" У овом узвику има нечега и дирљивог и дивљачког, али у исти мах и нечега што дражи и распаљује. Упитаћеш га: „Како, ефенди?" Одговориће ти: „Берикет верс'м. — „Оде царевина?" — Инш алах! К'смет." С високог минарета оџа виче сабах, јулеј, икинди, акшам и јацију. Турци хитају у Џамију клањају, издишу и брекћу. То им је сав културни живот. Међутим време јури и лети. Култура не пита за сентименталне верске уздахе. „Штампа".