Ilustrovana ratna kronika

СВЕСКА 46.

У НОВОМ САДУ, 4. (17.) СЕПТ. 1913.

СВЕСКА 46.

афтапз

Илустрована Ратна Кроника

ЈјОк

аоппппгспоапасшаппааапсш I □ □ ј 1 □ □ 1 I Н □ I □пппппппппппппппппппппо

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА ИЗЛАЗИ У СВЕСКАМА. - ПРЕТПЛАТА НА 10. СВЕЗАКА СТАЈЕ КРУНЕ 2-. ПОЈЕДИНА СВЕСКА СТАЈЕ 24 ПОТУРЕ. - ПРЕТПЛАТА СЕ ШИЉЕ: КЊИЖАРНИЦИ СВЕТОЗАРА Ф. ОГЊАНОВИЋА, НОВИ САД.

авашшпепасшпаанга 1 ПШ '■шппшзпппешапасшп

оаасша 1 шаапо

1389.

УРЕЂУЈЕ: ДР. КАМЕНКО СУБОТИЋ. — ИЗДАЊЕ КЊИЖ. СВЕТ. Ф. ОГЊАНОВИЋА.

1912./3.

Заузе+>е Белограчика. Пирот, 11. јула. Пад Белограчика у српске руке јесте једна од најзначајнијих победа у овоме рату. На јаким природно утврђеним положајима око те вароши Бугари су рачунали да сломе и српску и румунску војну снагу, па да онда опет ударе на Зајечар и Књажевац. Три дана водила се страховита битка и њен је резултат био, да су бугарске трупе најзад потражиле спаса у бегству остављајући Орбима и те силне положаје, и варош и огромну количину плена у вароши. Од једног учасника у битци, који је по своме положају у стању да најпоузданије зна све, сазнао сам мало час ове појединдсти о тој тродневној битци, и о свечаном уласку наших трупа у Белограчик: Наступање од Св. Николе. Наше трупе, које су онако сјајно потукле Бугаре на Светом Николи, наставиле су гоњење непријатеља и на његовом земљишту. Из дана у дан вођене су борбе, сузбијани су бугарски препади, ометани су њихови нападни планови и наше трупе ишле су стално напред. Седмога јула изјутра наша војска затекла се пред једним низом камених чука, окомитих стена и шумарака, тако густих, да се није ни на који начин могло видети шта се у њима крије. Доминантни положаји над тим чукама, такође сви у стељу, са комадима кречњака, великим као

куће, који су чинили сјајне заклоне, — били су у стању да туку целу околину. Са југозападне стране, кроз тај крш, једним уским теснацем, водио је друм. Али такав друм да се на њему није могао појавити ни један једини човек а да не буде могао бити тучен са свих страна. И тај друм био је једини улазак у Белограчик. Пред Белограчиком. Било је очигледно, да се без битке, јаке, одлучне, није могло маћи ни корака даље и наше трупе решиле су се да приме ту битку. Тачно у један час и три четврти једна бугарска батерија отворила је паљбу на наше трупе. Шрапнели и гранате ломили су стење па су заједно са њим тукли наше војнике. У исти мах бугарска пешадија осула је плотунима на целом фронту. Бугари су тога јутра били пустили

наше предње трупе па су онда ударили свом силом. Први дан битке. Наше трупе нису се збуниле ни за тренутак. Пешадија је одмах прихватила борбу, док су се артиљеристе са највећим напорима трудиле, да извуку топове на положаје, који су се чинили неприступачни. Целога дана трајала је крвава борба. Цео брдски крај, у коме је Белограчик, хорио се од тешке јеке. У добро заклоњеним положајима борило се дурашно и с једне и с друге стране и изгледало је да ће битка трајати бар недељу дана. У 7 часова увече с бугарске стране утишала се ватра. Бугари су хтели да се одморе, па да сутрадан још жешће наставе борбу. Ноћ је прошпа на миру. Једна наколико метака испаљено је међу предстражама. На бугарској страни, с времена на време, чуло

□□□□□□□□□□□□ □□□□□□□□□□□□□□□:

]□□□□□□ □ □

Славље у Београду: Краљ Петар и престолонаследник у павиљону пред спомеником Карађорђевим

пппппппппппп ппп ппппппппппппппппп пппппппп пппппппппппппптпп