Ilustrovana ratna kronika
Стр. 408.
ИЛУСТРОВАНАРАТНА КРОНИКА
Св. 50.
дар са својим штабом полази на свечаност откривања споменика. фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе; Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле! Предања су потстрекавала српски народ увек на велика дела. Јуначки подвизи српских јунака, будило је увек свеже наде у српском народу, да ће кад тад, поврагити оно што је његово било и да ће: „тећи вода куд је текла". Са том надом Србин је легао и устајао, и ево дочекао да опет крвљу својих синова освети тужно и славно Косово. Српске су мишице јачале, свест је сваког Србина потстицала на дело које треба да се обави, а у српском нараштају дознавала је мисао: да се Српство ослободи. Од најмањег до највећег, од најскро^ мнијег до најпоноснијег, од најслабијег до најјачег, све је било запојено једном идејом, сваког је водила узвишена и самопоуздања мисао, да српски народ има снаге, да својом сопственом мишицом извојује и ослободи оне земље, које је туђин пригискао и ослободи ону своју браћу, коју туђин гњави и уништује. — И видимо величанствену борбу српског народа са својим непријатељима, најпре са Турчином, а одмах за тим са подмуклом небраћом Бугарима, које у млево сатре и побеђује. Војска српска запојена је том мишљу, вршила је велика дела предвођена својим умним и искусним војсковођама. Група ова виших српских официра сапрестолонвследникомпреставља штаб прве армије која је у овом рату починила велика дела и извојевала славне победе на: Куманову, Скопљу, Прилипу, Брегалници, Криволаку, Кочанима и на другим местима. Дух великога Карађорђа облетао је сваког српског ратника, његова велика мисао, да се ослободи Српство и српске земље, укорењене су како у простом војнику тако и у војсковођама, које су донеле тако обилна пло-
да. Пророчке речи великог митроносног песника владике Његоша обистиниле се. Телеграфско одељење дунавске дивизије на бојном пољу. У последњем ратовању, Србија је показала, да је у свима правцима напредовала. Спрема војске, тог најјачег ослонца државног, беше код српске војске у сваком погледу најмодернија. Добро и исправно оружје у рукама храбре и одушевљене војске починило је чуда. Непријатељ је бивао на сваком месту где се показао просто — сможден. Бугари су на велико звоно обесили своју спрему, своју храбру војску, али су зато од Срба добили тако славних батина, да ће дуго и дуго запамтити, када су се дрзнули да у Србе дирају. Срби имају поред родољубивих и образованих официра, најјуначнију војску, добро спремну са свим ратним прибором. На слици видимо одељење телеграфских трупа, са потребним прибором а то је важан део целине у рату. Телеграфом се обавештују поједине трупе и упућују куда где треба да напада, а како видимо, у овом српском ратовању и то је било од неизмерне користи за српске победе. Милош Алексаћ и његови другови који су заробили бугарског потпуковника Манева и његов пук. У »Илустрованој Ратној Кроници" бр. 43. приказали смо лик овог јуначког српског војника, а данас доносимо поново слику његову са његовим јуначким друговима, који починише толика јунаштва. Њих седморица успели су, да својим личним јунаштвом приморају потпуковника Манева, да се са целим својим пуком преда српској војсци. Кад у сриској војсци служе и таки ђетићи, онда та војска може слободно да се назове непобедива. Само седам овако храбрих соколова својим јунаштвом изведоше ово велико дело, да су цео пук приморали на предају. Али није ни чудо, та сваки Ср-
бин је јунак, коме нема равна на свету ! Примери јунаштва. (Догађаји изборбе са Арнаутима) Скопљанска „Нова Србија'' доноси: Батаљон XX. пешадиског пука водио је 12. ов. месеца целог дана борбу с Арнаутима и пред ноћ по наређењу одступио на положај ближе Гостивару, одакле су већ пристизала појачања и» XIII пешадијског пука „Цара Лазара'. Како неколико наишх војника, који су били стражари, нису добили наређење за одступање, то су остали на својим местима, и кад су Арнаути заузели положај, они се сакрију у шуму, одакле су посматрали и слушали, шта Арнаути раде и говоре. Кад су се Арнаути поред ватре разузурили и разбашкарили, приђудвојицаод наших војника са бомбама у руциједној групи Арнаута и баце бомбе у сред гомиле. Десетак Арнаута разнесу у комаде, а страховити пуцањ бомбе направио је дармар на целом арнаутском положају. Што је интересантно и за похвалу, ови наши јунаци нису опет одступили, већ су се повукли у шуму и у њој провели ноћ између 12. и 13 ов. месеца; и тек када смо 14-ог заузели положај, они су дошли у своју чету, причајући својим друговима, како су се провели у арнаутској средини * У жестокој борби с Арнаутима, коју је 12. ов. месеца водила 2-га чета 1. батаљона XX. пука, на положају 4 сата југозападно од Гостивара, буде опасно рањен командант те чете, пешад капетан г. Миленко Миљковић. Како су Арнаути били на 30 до 40 метара далеко, постојала је опасност, да рањеног капетана г Миљковића ухвате и измрцваре Али храбри, неустрашими, одани и снажни редов те чете Љубомир В ук о с а вљ е в и ћ, нежалећи ни мало свој живот и жртвујући се за свог командира, кроз кишу арнаутских куршума, дође до свог командира, узме га и однесе далеко ван сваке опасности од Арнаута. Тимејекапетану г. Миљковићу спасао живот а српској војсци врло ваљаног и хра брог официра.
Ускоро отпочеће излазити Нови Српски Век
Ужотрвба клишсја аакоивн аабрав.ена.
Шташва д. д. Браника, Нови Сад.