Interesi srpstva. Knj 1 i 2

Пи

плашила је нашу владу, и ова је трговцима на реч поверовала, да би затварање границе „земљу упропастило;“ Србија је Аустрији попустила и — хрв није била заустављена. = = =

У западном капиталистичком друштву, организација рада мирним путем немогућа је. У Србији пак, у којој још нема моћних владајућих гласа друштвених, у Србији, коју капитализам још није поцепао на два крвничка табора, организација производње — то је мирна и благодетна рефорла. Оно, што на западу ни сами краљеви не би кадри били да изврше без крвавог сукоба с буржоазијом, у једноставном џ анти-капиталистичком друштву српском, могуће би било извршити мирно без икаквих конвулсија социјалних.

Ми немамо у нашем друштву класу капиталиста и Фабриканата, које би кооперативне задруге својом конкуренцијом упропастиле; ми немамо никавих поповско-аристократских традиција, по којима је раднички народ марва, који треба само да ђути, богу се моли и кулучи. Гунђања било би и код наше ћифтарије, али отпор њен био би поглавито дрекавачко-парламентаран. (Он би истина могао веома да отежа дело нашег препорођаја, али он је ипак савладљив. Ми смо већ виша пута нагласили, да ако је на западу питање о еманципацији радничког народа питање човечности и правичности, у нас је организација народне производње питање опстанна народнога; њу бинтирају интереси српства. Ако је за време Велике Револуције одбор јавног спаса принуђен био да ватром из пушака и ножином гиљотине спасе Француску од спољних и унутрашњих непријатеља, наше би министарство на. родне привреде, организујући народну производњу, било за Србију одбор спаса српског, али радња његова не би била рушење, но зидање оног темеља,

к " те

ава

МА ст

МИА