Interesi srpstva. Knj 1 i 2

152

на којем би се некада, можда још за нашег века, подигла велика, моћна и сретна Србија. Кад наша екутиштина може да већа о толиким ситницама, зашто не би мола тч о животним 1 опттилм питањима народним = У колико неко питање дубље задире у опште интересе Србије, у толико је народно представништво надлежније да га расправља и решава. Нас једино може избавити хладан рачун, озбиљна воља, дурашан ради безусловно покоравање оном реду, оним стегама и оним мерама, које буде диктирао народни спае. Нерад, нехат и размаженост, што су овладали нашим друштвом, треба искоренити из омекшалих обичаја наших, а потреба разумне дисциплине треба скроз да проникне све нас. Наше размажено чиновништво ни чим се не би могло навићи на рад, озбиљност и одговорност, до војеним законом и војеном дисциплином. Онда би наши чиновници престали бити народни господарчићи, и били би оно, што и треба да су, народне слуге. Ред, рад, дисциплина, озбиљна државна контрола, то би имала битићј морална основица произвођачким задругама, јер њима би народ позајмљивао инструменте рада, а народ не може допустити да се његов мал нехатом, нерадом и нередом упропашћава. Сваки би био слободан да ступи или не ступи у произвођачке дружине, али кад би _ ступио, морао би знати, да ступа —— 7 војску рада, у војску, која не руши већ зида, не поништава већ ствара, и која још мање зна за неред и нехат, но војска која руши. 'Паква организација не би била по ћуди свима онима, који у озбиљном раду виде тиранију, а у нераду и нереду слободу и срећу, али такву организацију : захтевали би — интереси српсшва. Закон треба у истини да је израз оптипе воље, а пред општом вољом, сваки капу доле! У тој ошштој вољи треба да су и све воље индивидуалне, а је ли то, онда ко се њој покорава,