Interesi srpstva. Knj 1 i 2

126

нову реакцију. Каква је та нова реакцијаг Да почнемо издаље. —

У социологији данас се води борба измеђ школе аржавотравне п школе социјално-економске. По учењима школе социјално-економске, рад је основ свакој култури човечанској, а од дане организације друштвеног рада и њој одговарајуће поделе добара, зависи вазда сваколика култура, зависе свиколики морални, умни, правни, породични, уметнички и религиозни одношаји друштвени. По тој школи сви народни обичаји, све друштвене 'устаноге, сви закони, само су реф. јећс дане сепономске структуре, у којој ваља тражити последњи одговор, потоње решење свих могућих друштвених питања. По тој школи, правне, породичне, политичне појмове и установе хтети објаснити из њит самит, као што чини школа државоправна, не силазећи на дно друштва од куд оне потичу, значи заустављати се на љусци, не продирући до језгра, значи рефлекс објашња6 аи реф. гетсољ, а не предметом, од куд он долазт. Тај. реалистички поглед на историју развоја човечанског, та материјалистичка или социјалистичка метода у социологији, коју заступају ево већ четрдесет година Немци Маркс и Етеле, Рус Чернишевски и Американац Морган, све више осваја науку о друштву, све већма постаје метода озбиљних и снажних мислилаца, док површна, плитка и тотално некритичка метода државоправна задовољава још само медиокритете, званичне научењаке и присталице чисто политичких партија, ма колико ове политички радикалне биле.

Према томе, социјализам није само програм једне партије, у коме би побројане биле идеје њене о новом склопу друштвеном; то су само практични закључци социјализма. Социјализам је наука, нова наука о друштву, нова социологија, која има своју особену научну методу, свој особени поглед на