Istina o Makedoniji : odgovor na Hronov klevetnički spis Narodnost makedonskih Slovena

Управо тако смешне, а у исто време п докази за Хронову страст извртања п изопачавања, јесу његове приметбе, које сам навео на стр. 21 између знакова RS _ #28 Ове су прпметбе намењене, да ме доведу у сумњу код читалаца, који не познају језпк, као да сам ја у бугарским речима, намерпо пзопачавао правопис, односно, да сам их посрбљавао. Пишући своја дела на немачком језику, служим се већ од 14 година на овамо, хрватским словима, кад ми устреба наводити руске, бугарске и турске речи. Ова су слова за, означење правилног пзговора најподеснија. Шри том пишем сваку реч Фонетички, Па по што не могу да зампелим да сви читаоци познају ћпрплицу, за то сам такође у својој „Македонији“ све словепске речт (без пзузетка), због правилног паговарања написао хрватским словима, а тамо, где ова не беху довољна, 13мислио сам нарпчите знакпве, чије сам значење тачно објаснпо. Тако сам н пр. назначио гласове Ђ пђ онде, где су онп гласпли као у, 0 плп а са знаком, а о са у. Све ово билп је Хропу добро познато, ади је он ппак у својој непрпстојности отпшао тако At делеко, да је написао онакву грдобу, као што је опа под знацима укр == :

Објашњења ради примећујем, да се бугарски „една“ управо онако изговара, као и српсго, „једна“; бугарско „готовђ“ исто кло Il српско „готов“; бугарско дфте, управо као п српско „дете“ MAI дјете“, а бугарско „господинљ (а не гпсаодеп Б, као што Хрон потрешно пише) као и српско господин. Једина раз шка лежи у наглашавању, но што се у напред наведеним речима у бугарштини нагдашава посљедњи, а у српском језпку први слог.

À A Aakie нисам наштсао једна него една, то 6: п читалац 008 сумње бпо прочитао една. а то бп бидо погрешно, по што п Byrapu кажу једна. И сам Вамазш оплсуј, x. пр цљ стр. 10. бутарску реченицу: ДБе топло са: Де је тој2 дакле, баш према изговору п тачцо онако, као што бих ја те реч: бпо наппсао хрватским словима

_ Што се тиче мудрости Хронове, коју је изнео па стр, 15., a коју сам ја поповно ua стр. то ћу само приметити ово:

Нева Хроп говори шта му драго, али полувокал остаје знак, по коме се Бугарпи разликује од Македонца Док прави Бугарп употребљавају полувокал на сваком кораку, дотде се Македонци п Старо Орбијапци махом продржавају српских правила, те не позпају ни старији ни новији полувокал. Што се у јужној Црној-Горп чује полувокал, то је стара особшша у језику, која се одржала под утицајем суседних Арбанасл Маса српског народу у Македопији, као по у севернијим српским земљама, одвраћала се мало по мало од старих полувокала, а прикзањала се све то већма истим самогласницима. И баш у овоме лежи главна сличност између српеког књшковпог језика ни македонштине п глава разлика пазмођу ове последње п бугарског књтжевног језика.

Хроново се незнање такође показује у замени гласова а H & (јуси ук). Овај је последњи старословенско слово, о коме постоји овај стих: