Istočnik

;тр. 52

источник

Бр. 4

стајашем сви листом одазовете и тако и себи и нами подигнете споменик прегнућа и родољубља, у који ће се у далекој будућности угледати благодаран род и потомство наше. Пошто расправите питање ово у сједници вашој, ставите онда на присутне свештенике питање, који пристају и који не пристају на то, да се фонд оснује, па успјех гласања ставите поименце у записник, да се сазна већина, којој ћемо се ми и Висока Влада придружити. Чим добијемо од вас повољан извјештај, одмах ћемо израдити односна правила и поднијети их Високој Влади, односно Његову Вчличпнсшву на највишу потврду. По получењу највише потврде, сазвала би се главна скупштина, у којој би се пзабрала управа и одбор и отпочео даљи благословени рад. Не сумњамо ни најмање, да свештенство наше не ће послушати глас свога архипастира, и у сопственоме своме интересу одобрити жељу и намјеру нашу, имајући поврх свега на уму оне Светог Писма ријечи: „Лш,е ктб Л скои^-ћ, паче Л лриснк'|\-к не гц)одшш/1аетт1, в-^рк1 ЖксрглсА естк и нек^рнагш горшји естк" (I. Тим., V., 8.) „Ако ли ко за своје, а особнто за домаће не промишља, одрекао се вјере, и гори је од незнабошца." Благодат Божја да буде са свима вама. У Сарајеву, 16. фебруара 1898. Архиепиокоп сарајевски и Митрополит Дабро-босански: НЈКС/МИ, с. р.

Српско-православни АЕ. и Митрополит Дабро-босански. Број 366 ех 1898. /л V р, I., б Р . пз Окружница. Свила протопресвитерима Дабро-босанске епархије. За ову годину дана, што смо заузели катедру Дабро-босанске Епархије и примили управу њезину, укјерили смо се из расправа толиких тужаба, што су их поједини парохијани против својих свештеника, а ови опет противу самовоље појединаца консисторији подносили, да епитрахиљска уредба прописана наредбом консисторијалном од 7. јуна 1888., која уједно регулише и дотацију парохијалног свештенства у овој црквеној области, не одговара нн из далека живим потребама свештенства ни варода, већ с тога, што начин наплате, није обвезан, него сасма произволан (факултативан). Оне остале мане да не спомињемо, као н. пр. разноликост у наплаћивању и супстанцији бира према околностима мјеста и застарјелим већ обичајима, које мане начиниле су исту уредбу сасма илузорном