Istočnik

Стр. 7:'

ИСТОЧНИК

Бр б

Митрополит Кцрил био је човјек врло способан и иаучен, при томе ијешт и славенском језиву. Он је дао сарајевској општини 1767. један устав, који н данас и е би бпо сувишан за многе предјеле и општине, н ми га овдн радн важности преносимо из 38. ,,Гласника" ; „Кирилт* Бсж. <и. пракосллвнкж ,ипт()оиолит'к Дакро-ЕослнскЈи, тилгћ, и вгзлрхпк КС1Л ДлЛ/ИЛЦШ. „Догтон'кнши стлрцк! сјл еплр\Ги, прото-<илестори кллгослокенмх^к Рофе= ТОКТ*, ЧЛДл № ГоСНОД"к К03ЛК»КЛеНЛлЧ НЛ1ША С/И-крНОСТИ, Кллгодлтк КЛ,И'К И ,ИИр г 1х (С Еогл, и № нлск лнолиткл, кллгослокжје и о нроштжи. „ Ој ЗЛПОВ 'кдЛК> к4лгк вс 'кл1 г к НЛреЧ6ПК|Л4 'к ВпИТрОПОЛГК. КОИ ^ г к с0изк0/ш \'К лз^к илстк1р г к и лрхиереи, лко по кет\ои8 дл жн гелсткбете церкокнк1\ г к кештехтч и дл илјбт^к ЛН5К0КК и СОГЛЛСЈе ко КСАКО ,и г к сл8члк> ЦерКОКПО /и'к, дл соглл® САТСл\ (слстл10тса ?) /иножицјк), Л не ДЛ с8тк рлзд^клжи ск >Д$ и ижлл10, т0ч1к единк1лгк сердцбЛА'к и единок дбшек, Акоже иоке/гкклет к 1с^ск Христогк во скатолгк и скАштенолгк Вклнгелјк!: 0 I а злпок-кдлк к л /и -к д л л (о к и т е др^Г 'к др8гл. Есако посл^женје скдтк^ церкке дл не и з а к л т г к кк торжи* ш т л к 'к и во до /и 'к х г к, рлзк г к дл слстлкјтса кси д к л н л д е с а т к , и дл с о* к 'к ш т л 10 т с а , и кллгослокено кса дл к8д8т г к, некллгослокенл же не, дл из/И'к' н / атса . н которји № дклплдесАТ'к нротикитсА кишепислнилгк гллкллгк и св'кет г к склндлл г к и слкллзнк, тлкоккш дл естк проклетт*. № скатк 1 А и единос§шнк1А Троицкк Которкш же плки со\-рлпитк кса к полкзк ! церкокнФи и лшрл, дл естк вллгослокен г к $ Отцл и Окшл и склтлго Д^\*л. Тлко ткорите јлко дл и /Иолитвл и вллгослокеше нлшел С/И'крности к^детк со кск/Ии кл/ии. Нлшнк." Слог је овог писма по форми цариградске канцеларије, који и сада у иотребљавају многи грчки архијереји. Из горњега је пера нзишло и оно споменуто писмо на оиштину од иатријарха Софронија, јер је рукопис у свему сличан овоме у уставу, те по томе судим, да га је писао митрополит Кирил. У свакоме случају, бо-ље је написано словенски још онда, него што ми данас многи „свршени" и пресавршени „богослови" знамо и умијемо! (Свршиће се.)

Прича о талантима. Евг. Беусе. (Бесједа трећа.) 0 рачуну, који смо дужни дати Господу. По дугом времену, дође гоеподар тих елуга и стаде ее рачунати с н>има (Мат., ХХУ., 19.) Изучанајући с вама, браћо, причу о талантима, ја вам показах у њој на не једнаку и различиту одговорност, коју нам назначује Господ, и на то, како треба да одговарамо Шеговим намјерама односно умножавања таланата, које ми од