Istočnik

Стр. 108

ИСТОЧНИК

Бр. 7

се чини, припада бескрајност. То је муња, коју је човјек заробио, јер и муња није ништа друго него врста електрвцитета, који потреса небо и земљу, који јеком својвм превазилази и најстрашнију артилерију. Шта је пуцањ и највећег оружја у сравнењу с њоме ? Худа и руком човјечијом вјештачки запаљена ватра не може бити од тога већа. Госпоз, је, чини ми се, ставио у њу дио Свога свудаприсуства и своје неизмјерности. Она отступа од закона времена и простора, ова прелети у секунди осамдесет хиљада миља, и док ја изговорим ово неколико ријечи, она би могла тридесет пута оптрчати около кугле земљине. Електрицитет је свагдје. Нема ствари, у којој се он не налази. Њега има у мојој руци, он струји у мојим покретима, он звучи у моме гласу, прожима мој језик, прожима цијелога мене и крије се и у овоме листићу хартије. Електрицитет је, као невидљива душа материјалнога свијета. Па када је створен тај електрицитет ? У почетку свију времена, у први дан створења када је Господ изрекао Своје свемогуће: да будет св}ет! Електрицитет је и рођење сунца, те џиновске буктиње, која на 30 милијона миља пламти над нашим главама са свода небескога. И та свјетска свјетиљка већа је од наше планете за 14 милијуна пута. То су цифре, које безусловно превазилазе моћ човјечјег мишљења; свачије схваћање, или бар моје схваћање зауставља се пред њима немоћно. И ја вае питам сада: растумачите ми ваш непостижни електрицитет ! Чудна су дјела твоја Господи ! И колико би требало да ми просдављамо Тебе у њима, ми који тако ријетко хвалимо име Твоје! Код толиких чудеса ја увиђам, да сам ништавнији од црва и мањи од најмање стварчице, и опет се дух мој уздиже до Тебе, о Боже мој. јер Ти си ме створио по образу и подобљу Своме! С тога треба само да паднем на кољена, и прослављајући Тебе, да узвикнем: Кто Когг келии мкш Иог'к ндштЛ ПриЈе много вјекова Господ је ставио једноме светоме мужу питања из физике, астрономије, па чак и из електрицитета, — питања која још нијесу ријешена од наших најпроницавијих испитивача. Ја ћу вам поновити ријечи тих Божјих питања, и обраћам се свима научењацима бившим, садашњим и будућим. Ако потпуно знате, то ми кажите : на каквим путевима станује свјетлост? Но упамтите : на каквим путевима станује свјетлост 1 ). Она се збиља у ствари увијек креће и увијек је у путу. Но ето, ви о томе не знате ништа више него Јов. Ако тачно знате, то ми кажите, ко је дао таку брзину Урагану (вјетру), ко је одредио путеве грому, који раскида облаке, те натапају земљу потоцима пљуска? Одговорите ми. Но ето, ви и о томе не знате више од светога старца из земље Уза. Продужавам питања у име Божје. Ако можете рећи да сасвим знате, то ми објасните, како се распростире свјетлост по свима крајевима васељене и како се дјели топлота, која тако саразмјерно прожима сваку ствар? Шта је дакле? И о томе ви као да знате исто тако мало као и Јов. — о тим непоетижним тајнама Божјега свемогућства. Ви добро знате само посљедице њихове. И то је све што је вама дато; а остало }е не откривено и налази се само у вољи Творчевој. Но и опет ви продужавајте ваша испитивања и истражујте непрестано, јер свијет је пространа ; арена за ваша испитивања. Но при томе не заборављајте само да је свако знање од Бога; и ако ви занемарите тај једини извор знања, то ћете дати рђав примјер и научићете људе заблудама, и у правоме смислубићете злочинци. Јесте, човјек господари данас са том страшном силом; он је запрегао муњу, да му служи, он је обаплео цијелу куглу земаљску еа мрежом жељезних жица, и чак ставио их је и Ј ) Тако је у Вулгати; у славенском је: кож же зелмн шласпа јк ^ ттх ; Ј руском је : гд^ путћ кђ / Килишј гк ^ тд , а у српском: које је •ауш к сшану свјетлосши. (Јов. 38, 19).