Istočnik

Стр. 110

Бр. 7

и то по слиједећем пропису: Но члану Д. поменутог правилника све су митрополије подјељене у три категорије (врсте), с подједнаким бројем. Из сваке врсте узимају се у Синод по два митрополита, и то први и последњи, свега шесторица. Рок мандата траје двије године, послије којег се позивају други синодали, Овај се позив зове у.ата хо Еиутаујхахсоу (ката то синтагматијон), што од прилике значи: по правилима. Други начин о избору чланова за Синод није предвиђен у правилима. Ка'д то тврдимо, онда нас може читалац запитати: од куда оно „аристиндин". Ево од куда. Прије 27 година кад су ПатријархЈ Глигорију VI. нудили патријаршијски пријесто поставио је он услов, да може позвати и за члана Св. Синода поставити по својој вољи једнога од митрополита, кога он хоће. Синод му је је то одобрио и тако се и до данас задржао овај обичај као право Патријархово, и ако со до сада није практиковало у онаквој размјери као што је то учинио садашњи Патријарх Константин Пети: у мјесто једног он је позвао тројицу митрополита као „аристиндин". То значи, они стоје увијек на његовом расположењу, да зависе од његове воље, да их може, кад хоће, отпустити, те замјенити другима. Само они чланови Синода који су изабрати по правилима („ката то синтагматион'-') имају право непокретности за 2 године, и не могу бити уклоњени из Синода без какве велике погрјешке. Осим тога, приликом овога избора учињено је још нешто што се не слаже и с трећим чланом поменутог правилника, јер у члану В. изриком је казато: да се не може поставити за члана у Оиноду митрополит, који је назначен за једну епархију, ако није пробавио међу својим стадом најмање тригодине. —■ Све оно, што се приликом пошљедње обнове Синода догодило, мимо јасне прописе, не би н&с много изненадило, да нисмо у почетку, и ако сад видимо с мало разлога, вјеровали, да ће 1Бегова Светост патријарх Константин V., као што је свечано изјављивао, управљати Великом црквом по прописаним правилима. Овај обрт показује да су наде нате биле преухитрене. — Ако ни зашта друго, ово је добро забиљежити, колико тек да се види, зна и утуби, ко треба да понесе одговорност за сталне недаће Велике. Цркве, које цио православни свнјет испуњавају оправданом бригом. („Цар. Гл.")

Књшкевне вијести. Књижевни радови архииандрита Н. Дучића. Књига 5. Државна Штампарија краљевине Србије у Београду 1898. год. Стаје 2 динара. Са овом садржином: Хришћански Брак. (Извори); Примједбе на пројекат закона о црквенијем властима у Краљ. Србији; Примједбе на пројекат закона о црквенијем властима у Краљ. Србији; Импровизације при потресу закона о цркв. властима у Народној (Јкупштини; Упоређење новога закона о цркв. властима са законом од 1862. гоД.; Извјештај Главному Просв. Савјету о уџбенику Хришћ. Светиње; 0 цркви у Кривој Ријеци и Кожетину; 0 цркви (сада џамија) и гробу св. Димитрије у Солуну; Приказ историје Карлов. Владичанства; Рецензија о Српској Архиепископији и Пећској Патријаршији; Извјештај Минист. Просв. о испитима у Биоград. Богослови ји за год. 1891./2.; Приказ шематизма Правосл. Епар. Бококоторске; Немањина најстарија црква; Које су године спаљене мошти Св. Саве; Разлике домаћих хроничара о години спаљивања моштију Св. Оаве.; Приказ службе Св. Петру Цетињском; Петров Манастир у Требињском Горњем Пољу; Бесједа у Нигакој Саборној Цркви на дан отв. Народне Скупштнне 1878. год.; Бесједа у Биоград.