Istočnik

Бр. 7

ИСТОЧНИК

Стр. 103

„Даћу теби сићане фермане, Уз сву Босну и Херцеговину, Да ти мозкеш цркве подигнути Са оправком Немањића Саве". На ово царско обећање, потурчи се Гаговић Никола, па одмах доби и фермане, које посла своме брату, Петру Гаговићу у Загарче, ломној Гори Црној, а кад овај фермане доби: „Па га ето земљи Шумадији, Да саграде пивског манастира. До бијеле Немањића куле, Дру ге шаље Спречи, води хладној, "Када виђе Немањићу Саво, Под високом гором Бороговом, Еада виђе што му ферман каже; Да се и ту Божја кућа гради. Он покупи приморске мајсторе: Треће шаље Тавни, води хладној, Сакупио до триста мајстора. На сред Босне и Херцеговине, Једне шаље Пиви каменитој Да се и туј манастира гради". Пјесма завршује, како су сва три манастира „саграђена за шест годиница", које св. Немањићи украсише: „Иконама — Божјим приликама, Жутим златом и дробним бисером!" Тако и толико народна пјесма о зидању овог манастира. Ако кога из околине запиташ: коликб има година, да је овај манастир основан? свако ће ти одговорити, да је манастир на 200 година прије косовске битке сазидан, с тога ето и постоји народна традиција, да су ову задужбину зидали Немањићи, те је неких мнијење, да је овај манастир основао жупан Вукан, син Стевана Немање. Сиједи и сада обневиЈјели свештеник Аксентије Поповић из Батковића, који од дуже времена живи у манастиру, као и Вожо Цувелек, из Угљевива, причају, да је био натпис и грб у цркви, те веле, да је било писано, да је Високи Стеван са својом матером Милицом један иут обнављао овај манастир, али које је то године било, нијесу могли дознати. Исти причају, да су паше, кад су сједили у Зворнику и више пута манастиру на теферич излазили,. овај грб и натпис уништили! Ово је ето све, што се из уста народних могло дознати о оснивању овог манастира. За сигурно пак држи се, да }е један дио манастирских добара од самог основатеља му дат манастиру, а имена тих парцела јесу ова: 1. брдо „Крушик"; 2. шљивик „Станарица"; 3. брдо „Кревети"; 4. ливаде „Горња и доња ливада"; 5. „Виноград стари" ; 6. „Башча стара"; 7. „Старо гробље" и 8. „Стара манастирска шума". Вриједност овога поклона, јесте врло знаменита. Манастир је овај претрпио своја многа страдања од насилничке руке. Поред многих зала, која су чињена у њему и на смиреним његовим служитељима — српским калу^ерима, он је три пута био правом жртвом непријатељске бјесомучности. Прво страдање овог манастира било је — по причању — када је Босна потпала под Турке 1463. г.