Istočnik

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 165

Зашто злочин1[и не признају своје злочине? Расправља: Ј. Гргуревић, свештеник казнионице. (Свршетак.) 3. Ми знамо, да сваки човјегс коли, да се о н.е.му добро мисли и говори, а да би то било, он треба и да ради оно, што је добро и ваљано. Но ако неко зло ради, не треба други, да му кажу, он и сам зна, да се онда о њему рђаво говори. Злочинци чине зло, за то се о н.има тако и мисли. Они и сами знаду, да је то тако и због тога, а као људи морају и жалити на такво евоје стање. Јер нико није толико покварен, да нема макар и мало моралног осјећаја у себи. И злочинце врије^а, кад им се у очи говори о шиховом недјелу. И они имају мање више тога осјећања у себи. То осјећање ми зовемо сшид. Сваки, ма и са мало моралних осјећаја човјек, стиди се за своје недјело пред другим, особито пред оним, кога поштује и уважава. По томе и злочинци стиде се својих недјела. Стиђење је сродно кајању, али није у свему с њим једно и исто. Јер човјек се може кајати и да нико не зна, а стиди се само пред другим. Кајање је још и признавање, а стид на против тражи да се неваљалство сакрије пред другим. Управо, кад неко неби свој гријех крио, неби се за њ ни стидио. И злочинци свакако мање-више стиде се својих рђавих дјела, па за то и крију свој злочин и за вријеме издржавања казне. Јачина стида зависи од тога, колико неко даје важности ту^ем мишљењу о себи. И све, што човјек више даје важности нечијем мишљењу о себи, више се и стиди пред њим за оно, што је учинио неваљало. Исто тако више се злочинци стиде за она своја недјела, која се У друштву мање одобравају. Уз то и сви људи не осјећају се једнако према свима стварима, за то и сви злочинци и не стиде се једнако за све ствари. Кра^е, пријеваре и блуд више се куде у друштву, него убијства или тјелесие озледе, за то ћемо и наћи више непризнавања код првих, него код других злочинаца. Исто тако злочинци више полажу до мишљења судаца, свештеника и других уважених људи о себи, него до мишљења својих другова или оних, који су равни њима, за то теже и признају пред првима, него пред другима. И ако човјек не може осјетити довољно јачину стида, док није неко недјело учинио, ипак осјећање то многога одврати од злочина, и по томе оно је врло важно и корисно за људе. Злочинац, који не признаје због стида, тешко ће се одважити, да и други пут учини какво неваљало дјело.