Istočnik

иоточник

Стр. 147

Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи тебе, Боже! Кад ћу доћи и показати ее лицу Вожјему ?" (Пс. 41). Тако пјеваху они. Послије путовања још од једно 2 сахата стигли су најзад на бријег Скопус, на мјесто, које се данас зове „Нашеват". Свети град укаже се ту сасвим изненада, као сјајна каква визија: Храм са позлаћеним кровом покрива Морију, палата Иродова и првосвештеникова дижу се горе на Сијону, кубета се сјају спрам дивног сјаја ранога сунца, шездесет кула владају као исполинске страже градом небеснога цара. Скопу, којега један врх крунише Неби-Самвил, чини од стијења и шљунка мрк, за око пун туге полукруг, који опасује град са сјевера и даје слику озбиљну и строгу; Маслинова гора диже се на истоку покривева кедровим дрветом, кипарисима и другим дрвећем величанствене сјете; јужно на хоризонту плаве се таласасте контуре витлејемских брегова; а далеко тамо у магли губе се висине моавске. Слика Јерусалима необично је потресала хаџије; да одушевљењу маха даду, пјеваху степенички псалам: „О, како су дивни свети твоји шатори, царе сила"; — ^иаш сЦ1ес!а 1аоегпаси1а, Потше У1Г<;и1ит. 0 Пасхи године 760. или 762. путовао је овим путем Исус и караван из Назарета. Празник трајао је 8 дана, од 14. до 21. Нисама (априла). Пред храмом, под сводовљем и у предворју, тискаше се мноштво људи, који до|јоше амо, да се помоле и принесу жртве Јехови, Богу своме. Свештеници приносили су животиње на жртву: сиромашнији људи гласно су молили за избављење Израиља; књижевници и Фарисеји говорили су о закону, тумачили прописс његозе у учили народ његовим предањима. Јерусалим тада није био само град за вјерски обред; он је био једно од већих мјеста, гдје су се развијале вјерске науке. Тадашњи духови дијелили су се на двије различите школе: на хилелску и на шамајску; прва бјеше стрпљивија и истицаше моралну страну закона, коју је стављала над обредом и вјерским чинима; друга бјеше тјесногруда и ужасна, јер се чврсто држала текста, који је још више отешчавала безбројним краћим прописима, што бјеше тешки терет за Мојсијев закон; сви треба за њом да слиједе, то је била жеља ове гаколе. Долазак нових равина је с обје стране још већма оживио утакмицу међу учитељима и ученицима; усмена борба била је ватрена и жестока, а борило се у незнабошком портику, који се овдје звао Бет-Мидрага, и у њ се скупљаху учитељи. Овдје дакле на мјесту, на коме је Јустинијан у част пречисте Дјеве Марије саградио ваоилику, догодио се онај догађај, о коме Лука спомиње (Лук. 2, 41).