Istočnik

Стр. 284 ИСТОЧНИК Бр. 18

развила се у скромним приликама сриске свештеничке породице. Ту се блаженоупокојени Николајевић научио л>убити св. цркву православну и народ сриски, ту се привикавао радз г , и ту се напајао хришћанске скромности. И с< ] в свој дуги живот, провео је вјеран тим врлинама, и попео се на оно високо мјесто, које је судбоносно било за његову околину и његово вријеме — попео се на архпјерејски пријесто. \ Љубећи свој узвишени свештенички позив, он је јуначки истрајавао у мучним приликама. Тегобу живота олакшавао забавом, коју је налазио у непрекидном раду, а на своја лична уживања и потребе, гледао је — филозофским очима. По иекој природи својој чувао се да и коме на жао учини, избјегавао је све што би га могло довести у сукоб ма с ким. Чинио^је добра дјела објема рукама, и све што је од земаљских блага имао, оставио је св1 цркви и народу српском, које је тако одано љубио. И тако је сав свој плоднн и тихи исивот провео, поштован и уважаван од свих који су га познавали. И онда, кад се |5итњем прохтјело, да му вјечни одмор дарује, цио народ оплакао га је, и с љубављу и признањем отпратио га до вјечпе куће. Благо ономе кога цио један народ оплакује, његова ће свпјетла успомена живити, док народа траје. Под утицајем оног призора, кога на г^робљу видјесмо, немогосмо се ослободити горњих мисли, које нас неодољивом сидом заокупиле бијаху, те због тога и наша главна намјера да опишемо пренос остаде до сад нетакнута Свечаност преноса почела је још у субрту 19 септембра божанственом службом и парастоеом у новој српско-православној Ц^кви сарајевској. Његово Високопреосвештенство госп. Митрополит Нпколај,уз асистеНцију више свештеника оделужио је и божанствену литургију, а и парастос; а сјутра, дан у недјељу 20. септембра уз присуство за то одређених свештеника отворена је санитетском комисијом гробница блаженопочившег Митрополита и сандук са тијелом п^еговим подигнут и пренпјет на за то намјештени катафалк у гробљанској капели. ,Око В 1 /^ сати прије подне отпочело је Њег. Високопреосвештенство Госп. Митрополит уз асистенцију многобројног свештенства мали помен, коме због малог простбра у капели могаше од земаљске владе присуствовати само Бзихове Преузвишености гг. барон Апел, поглавица земаљске владе и барон Кучера, грађански доглавник- а од стране опгатине сарајевске г. Петро Петровић, угледни грађанин сарајевски, Послије помена, држао је високопречаснп госп. прото Ст. Н. Давидовић ? консисторијални савјетниЕС у славу блаженоупокојеног Митроиолита Николајевића слиједећи говор: ПО /ИННЛНТ[ НИ1ТЛКНИКН К.Ш1А, НЖ! Г .МГО.МШЛ КЛ.НТч [ЛОКО БоЖ16 И^Ж! КЗИјМКЈШ,* Н .1 [К0НЧЛНИ6 житмк[ТКЛ, ПОДјМЖДНТ! к^р^ и^-ћ. Ваше Високоиреосвештенство, најпоштованија Господо, драга БраЛо! Још из оног патријархалног доба, — првпјех вијекова Хришћанства, ушло је у обичај, да Хришћани своје умрле сроднике, заслужне мужеве и свети, теље пренашају из мјеста, на ком су прије њихова тјелеса сахрањена била, на мјеста згоднија и пристојнија. Тако имамо примјера, да су неки и по 3 и по 4 пута пренашани с једног мјеста на друго, и то је све чињено из пијетета и великог штовања према преминулим великанпма! Неки пут одлучавала је воља, као што и данас често код нас бива, самијех упокојеника, који призивају своју дјецу и \