Istočnik

Бр. 19

Стр. 293

сјетву, не ћеш да заједничком молитпом у храму одвратиш од њега прекомјерну кишу и мокрину, сушу и припеку, не ћеш да се помолиш за болне његоке, да благосиљаш дом његов, сгадо, пчеле .и т. д, Рећи ће когод: „Па то данас нико и не тражи од нас." Вјерујем, ал' ако су н изумрли или можда неки још и данас живе, што саранише таке лијепе правосланне српске обичаје и потребе, ми, браћо, треба да их што прије придигнемо и из заборава у дјело приведемо. Каква су нам данас нека гробља наша, гдје ли су крстови и иконе на згодним мјестима и нутевима? Нестало је побожности, нестало је бриге и ревности хришћанске, па нема ни видљива знака, да открије ту побожност и да нас потсјети, да нам је цијељ живота тамо за гробом, а не на овоме привременоме свијету. Ето, браћо, тако је код нас, а не буде ли друкчије, и горему се надамо! Све ово, што смо прије казали, односи се на узбуђикање ревности у полажењу свете цркве и на подучавање школске и ваншколске младежи у науци хришћанској. Остаје још треће и пошљедње питање у ногледу старог обичаја, по коме су свештеници ишли уз часни' пост по селима парохије своје, исповиј едали н а ро д и спремали га за свету причест. Обичај овај данас би се можда, могао обновити, али са највећим натезањем. Ту нам стоји на путу расуло старе задруге, поцјепаност народа диобом, сиротиња и материјално опадање. Осим тога, пма и раздога, који говоре против тога обичаја. Први је и најсилнији : „Испо в и ј е д, по правилу,треба да је у цркви, а само у ванредном случају и у нужди на ком д р у г о м м ј е с т у" (Требннк Петра Могиле: 0 тајни покајања; Н. Снлвченков-в: Практ. руков. при одправ. приход. требт>.) Има древних требника, гдје је изреком речено: Поати подсклетч^ испок-ћдакчцагосА Пјтлшсиц^иб его и постдкитт* его нр{д г ћ. олтарб/И-ћ. церкокнмлгк, аш ,е ли (гкстк церккс, то нл чиггк и ид отлбчешгк, и /Иолчллнк'к лгкст'к." (Хр^ хоч хоч г^оц,оХоуои>аеуоу у.у.1 !атау фтсроаб-еу тоО з-иасасјтероои. ее бг оОх есте7 вхх.Хг 1 а'.ос хос&а,р6ч тотсоу ха.1 ауахгумр;ацг ч /07 ха1 ујаиуоу.) Требн. ркп. чудов.; Греч. сборн. ркп. М. Синод. библ.; Сербск. Треб. ркп. собр. Гилвферд.; Треб. ркп. Солов. библ. Даље, не основано је тражити, да се уреченога дана у одређеном селу имаду сви исповиједати, јер је то апсолутно не могуће, а особпто код женскиња. А колико тек неприлика и злоупотреба може бити код таких исповиједи, то нам знаду причати старији наши свештеници. Било је случајева, кад се из кућне фуруне, са тавана или под пенџером прислушкивало, а то је давало повода спрдљи и жигосању. Ово што смо казалч сасвим је оправдано. Налоња ради исповиједи, треба да стоји у цркви, пред образом Христа Спаситеља. На њој