Istočnik

Стр. 324

Бр. 21

0 } т Р е ђ ењ У мировпнског фонда за издрисавање сиротних свештеничких породица, иа ионово рјешавање. Ово ново покретање почивало је на основним начелима, да уз истина замашан прплог земаљске владе, ипак свегатенство само својом снагом поставп темељ овом фонду, улажући и основнп капитал наумљеног осигурања и плаћајући 6% интерес на осигурани и уложени износ. Овај правац, на сваки начин, водио је непосредно жељеном циљу, али на жалост, сиромашне прилике нашег свегатенства једва да бп допустиле постигнуће оног успјеха, коме се тежило, на пме, да се сиромаганије породице свегатеничке сачувају од оскудице послије смрти свештеникове, јер свештеник би врло тешко могао да и основни капитал, као и годишњи 6% интерес на осигурану своту исплати, те би се тако благодети овог завода могле само на матерпјално снажније свегатенство односити, а сирочад сиромашних свештеника и даље би остала, да скомрачи. Овакво стање, које је било у изгледу, упливисало је на позване факторе, те је ово питање ступило у нову, много повољннју фазу за наше свештенство. „Уредбом о мировинском фонду за издржавање удовица и сирочади српско-православног свештенства босанско-херцеговачких епархија", која је у „Источнику", бр. 12 од о. г, публицирана, ријешено је ово питање на начин, који се од стране нашег свештенства само с радошћу поздравити може. По овој „Уредби" свештенство је ријегаено терета, да положи основни капитал, као гато се то у поменутој окружници наговјестило. Само 6% интерес од своте, која се жели својој породпци осигурати. уплаћиваће се. На пр. желн ли ко своју породицу осигурати за 200 фор. мировине, која би се послије његове смрти његовој породици имала исплаћивати, то ће он осим приступнине (парох 10 фор., а прота 50 фор.), коју ће један пут за увијек положити, сваке године полагати још само 6% интерес ва 200 ф., т. ј. 12 фор. годишње. Према овоме, дакле, ако свегатеник поживи 10 година, то ће он за тих 10 година, осим приступннне, уплатити 10X12 —120 фор. Са тих 120 фор. његовој дјеци до навршетка 20 година, односно његокој жени до смрти, осигуран је приход од 200 фор. Ово је тако погодно за свештенике и њихову сирочад, да ако свештеник и 50 година буде у фонд годишње по 12 фор. уплаћивао, то би износ његових улога тек износио са интересом на интерес нешто преко 600 фор. А кад се узме у обзир да се нигдје не би могло на 600 ф. имати сигурног годишњег прихода 200 фор., онда се очнто види корист, коју свештенство кроз овај фонд добија, а да и не говоримо о том, да осиротјеле породице свештенпчке ступају у мировпнску благо-