Istočnik

Стр. 326 ИСТОЧНИК Бр. 21

на свом мјесту објављује позив за уписивање у овај завод, кажемо, да се према својој породици велики гријех чини, ако би се овакова погодна прилпка неуиотребљеиом оставила, те се тиме послије смрти сиромашног свештеннка осудила његова супруга да ради издржавања себе и своје дјеце надничари, и да му се дјеца потуцају од немила до недрага какових немилих појава имадосмо до сад, а имамо и данас на жалост врло много. 1 Ре/шгијозно-морални /шстићи. Намцјењено православној ернској младежи и сваком ХришКанину. Превео и попунио: Јован Петровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. XIV. И Бог захтијева, и душа проси исповијед. 0 савјести, савјести! Тко није осјетио на себи горких твојих пријекора? Тко није патио у души ни страдао у срцу од тајних твојих ориговора? Многи несретни грјешник, кад га ти узнемиршш губи наду у Вожје милосрђе и предаје се очајању . . . Но даље ти изроде сотонске гордости! Отац небесни дао нам је благодатно срество да олакшамо душу, да скинемо са ње тешко бреме грјеховно, и да ју измиримо с правосуђем Божјим. То спасоносно срество јест св. тајна покајања или исповијед. Ти си сагријешио, тебе мучи савјест: иди што брже оцу твоме духовном, откри му рану срца, исповједи пред њим свој гријех, и како он теби рекне: прош,дк> и разр -кшдм та, одмах ће ти бити лакше, и твоја савјест неће више трзати нештедимице твоје срце. Казуј најприје своја безакоња, да се онравдаш (Иса. 43, 96), говори сам Бог у св. Писму. Ако признајемо гријехе своје, вјеран је и праведан, да нам опрости гријехе наше, и очисти нас од сваке неправде (Јов. 1 9), учи нас најмилији ученик Христов Јован Богослов. Сад мучах, х^оворп за себе цар Давид, посахнуше кости моје од уздисања мојега по вас дан... но ја гријех свој казах теби, — рекох: исповиједам Господу пријеступе своје, и ти скиде с мене кривицу гријеха мојега. (Пс. 32, 35). Само душа проси ту исповијед, сама ју треба, да јед гријеха, који ју узиемирује од савјести, избаци из хве кајањем. Гријех — то је љута змија, која не престаје мучити душу грјешну, док је не убијеш, не ишчупаш из душе кајањем од чиста срца, док не зажалиш на сама себе, док сам себи не судиш пред лицем Божјим, и док не добијеш од оца твог