Istočnik

Бр. 22

чето у уторак 11. августа. У пратњи Нзег. Високопреосвештенства били су гг. Теодор Говедарица, консисторијски савјетник и Рисго В. Сировина ђакон. Стигавши још исту вече жељезнидом у Сарајево, г. Мигрополит је одма, сутра-дан, у б 1 /^ сати изјутра, отпутовао преко романтичних, борјем окићених Пали и Витеза у Горажде, гдје је стигао у 7 сати у вече, и код тамошњег гоетољубивог пароха г. Арсенија Поповића преноћио. Неколико угледних грађана — општинара, из Горажда дочекали су Њег. Високопреосвештенство, те је он са њима то вече у пријатном разговору провео. Сутра-дан 13. августа у 9 г / 2 сати, кренуо се Г. Митрополит са својом пратњом у Чајниче , гдје је стигао у подне, дочекан од чиновништва, српско-православне општине, свештенства и учител/гтва обију школа са школском дјечицом. Уз звонење звона и појање црквених нјесама, Нзегово се Високопреосвештенство одма упутило у знамениту чајничку цркву, да се помоли Богу, и поклони на далеко чувеној чудотворној икони — св. Мајци Божјој. Црква је на једној висоравни достз велика и лијепа, али уједно стара и трошна. Уз њу се уздиже лијеп и висок, као од једног камена истесан звоник, који се градно неколико годтша. Виже велике цркве је у истом дворишту стара, мала црква, још из XV. впјека, такође са лијепим иконостасом и црквеним утварима. У ову пркву — која је слична старој мостарској и сарајевској цркви, — силази се преко два метра дубљине у земљу, — низ десетак камених степеница. * а лијеве стране велигсе цркве истиче се диван шедрван, из кога се излијева вода свуд унаоколо кроз неколико улица, а одоздо га покрива обла решетка. Чајниче се поред светиињв, као своје главне знаменитости, може подичити још и красном околином, а особито здравом и ладном водом. На неколико корачаји од шедрвана кити двориште двокатна српско-православна основна школа, у којој се налазе и канцеларије за протопрезвитератско звање и српско-православну Општину Около цркве, поредани су станови за народ, који се овде скупља о великим праз ницима, а нарочито о великој Гогпојини, као што је било и ове године Тога је дана у Чајничу велико славље. Силни се народ тада слегне, без разлике вјере, да се препоручи св. Мајци Божјој, не само из мјеста и околине, него и из цијеле Босне и Херцеговине, па чак и са стране. На Госпојину је Г. Митрополит служио са 8 свештеннка, те је поучио народ на служби подужом и лијепом бесједом Онај силни народ у цркви и око цркве; тихо и дивно наше богослужење; шапат молитава са усана побожног народа • плач и јаук многих болесника и некојих умно обољелих сиротана, — све је то тако диван и дирљив призор дд је врло слабо перо пишчево, да то све вијерно опише и наслика. ГТослије службе Божје обдржавата Је литија око цркве. Народ је простирао своје одијело, а болесници су прилијегалн по травн, да преко њнх пређе свештенство. ПослиЈ - е литије је освећена водица под новим звоником, а свн присутни, приступали су и цјеливали часни крст и руку сиједог Архинаотира. Народ је врвио у цркву, да цјелива своју „Заштитницу"; да узме са собом мало свете водице и уља из кандила, што трепери пред чудотворном иконом. Свештенкци су читали болеснијем спасоносне молитве, а око цркве несела пјесма разлијегала се из груди одушевљене младежи. Пробавивши ту пунијех шест дапа, Његово Високопреосвештенство се кренуло у сриједу 19. августа преко Горажда у Фоч.у , гдје је етигао око 5 сатн по подне дочекан и ту наЈ 'свечаније пред варошн од цијеле српско православне Онштине и свештенства. (Јтигавшп у варош Г. Митрополит се послије упутио пјешке уза