Istočnik

Стр. 378

ИСТОЧНИК

Бр. 24

презвитера у име признања за г његово добро владање и ревновање за све очо, што је часно лијепо и корисно." А да је покојни прота Ђорђе заиста заслуживао овакова признања показују и многостручни радовп који су му кроз сво вријеме његовог службовања повјеравани. Као члану консисторије бијаше му повјерен реферат просвјетне струке као најпозванијем, а какав је то задатак, знаће сваки, ко ијоле познаје просвјетно стање у овим крајевима. Поред неприлика, које на сваком кораку сусреташе при рјешавању свога реферата у односу развитка српскнх вјероисповиједних школа, у односу примиривања спорних питања између школских одбора и наставника, у односу поспјешивања школског успјеха и ондје, гдје су скоро сви услови за успјех недостајали — он као главни извјестилац просвјетни при консисторији имађаше да води бригу и о преустројству рељевске богословије Влагодарећи благохотном саизволењу земаљске владе, јер је преустројство Богословије захтјевало веће зкртве из земаљских срестава, њему као просвјетном референту поред осталих сарадника на овом пољу на првом мјесту иде заслуга, да је рељевски богословски завод подигнут на ону научну основу, на којој се данас налази. Поред овог сталног и тешког реферата он би именован и директором консисторијалне канцеларије, и тиме на њ натоварена и одговорност за уредну канцеларијску администрацију и консисторијалну архиву; даље би именован чланом уредничког одбора за прештампавање црквених књига. А осим ових задатака, који нијесу били непосредно скопчани са његовим службеним опредјелењем, он се драговољно примио и катихизације у вишим разредима гимназије сарајевске онда, кад мјесто сталног катихете у гимназији остаде упражњено. И ову је дужност савјесно вршио кроз 8 мјесеци, т. ј. дотле, док се стални катихета није поставио: даље без икакове награде и добровољно вршио је двије године катихетску службу и у вишој српско-православној дјевојачкој школи у Сарајеву, због чега му је српско-правосл. црквена општина сарајевска упутила оваково признање: „Као врлом катихеги наше српско-православне више дјевојачке школе у којој сте били тако добри преко цијеле 1892/3. школске године и без награде предавати науку свете нам православне вјере — ова општина најсрдачније захваљује. То Ваше родољубиво дјело као и Ваш труд, који се најбоље огледа у лијепом успјеху из дотичног предмета о овогодишњем испиту, ова српска општина неће и неможе заборавити. С тога још један пут захваљујући на томе, надамо се да и на даље нећете одрећи ту родољубиву помоћ нашој српској вишој дјевојачкзј школи". Осим овијех послова њему је пало на терет и уређивање службеног листа „Босанско-херцеговачког Источника", који је он кроз 7 година уређивао. Како је он овај лист према директиви, коју му је давао сам блаженоупокојени митрополит Нпколајевић уређивао, јасно свједочи митрополитово писмено признање које му је дато кад је поднио оставку своју на уредништву и која гласи: „ . . . захваљујемо вам на непожаљеном напорном труду, што сте га за 7 година пожртвовно улагали око уређивања листа, вршећи тим патриотску дужност изван вагаег службеног дјелокруга у Нашој Митрополитској консисторнји. Не мање цНЈенимо сеако савјесност и освједочену вашу љубав према цркви православној и народу српском, тако и онај плодоносан и напоран рад при обављању свију послова око „Источника", док сте успјели уздигнути га, и по облику, и по обиму. и по СЈдржини, и изврсним сарадничким снагама на данашњу похвалну висину".