Istočnik

Стр. 379

ИСТОЧНИК

Бр. 24

И још један замашан рад његов можемо овдје да прибиљежимо. Од године 1893. поред свих осталих послова уређивао је и календарски дио календара „Бошњака", а какав је ово рад, који са математичком сигурношћу мора изведен бити, знаће онај, који се у овој струци разумије. Сви ови радови нијесу у јавности правили никакове хуке, али су јасно свједочили, да је покојник био озбиљан и истрајан раденик на црквено просветном пољу. Па не само да је своје службене задатке савјесно вршио, него је и у приватном животу свом вољно потпомагао све што је ишло на добро наше свете православне цркве и народа српског. Онда, кад се установило Српско-православно црквено-пјевачко друштво „Слога" у Сарајеву, он је био међу првима, који је постао чланом утемељачем, а и онда, кад се образовао одбор за Милутиновићев споменик, он је био чланом ужег му одбора, те је у тим приликама својски се заузимао и дјеловао на успјеху и једног и другог потхвата, па и знатне прилоге и ако сам сирома у овој цијељи чинио. Искреном жељом прожмат, да ее народна просвјета поспјеши, он је многе сиромашне а даровите ђаке из своје сиротшве материјално потпомагао; а његово меко и милостиво срце није му допуштало, да са свога прага одбије оне, који код њега за помоћ покуцаше. Што у стању не бијаше сам учинити, радо се обраћао на своју најближу околину, да сакупљањем добровољних прилога утјеши ма у неколико сироте и удовице. У друштвеном опхођењу био је љубазан, према старијим учтив, равнима братски конзекветно расположен,*а према млађим снисходљив. Чувао се да и у шали другога увриједи, а нанешене му уврједе радо је праштао и потпуно заборављао. У породичном кругу свом био је прави добар син својим остарјелим родитељима, њежан друг своје супруге, а брижљив отац своје дјеце. Оно поштовање и уважење, које је покојник за вријеме свог живота и рада уживао, показало се и приликом његовог спровода до вјечне куће. Спровод, који се на други дан Божића у 2 сата по подне кренуо од куће покојникове престављао је дугачку повзрку од многобројног српско правосл. грађанства сарајевског, свештенетва, чиновништва, наставника школских и школске младежи. На опијелу у новој цркви чинодјејствовао је високопреосвештени госп. Митрополит Дабро-боеански Николај уз асистенцију скоро свега свештенства станујућег у Сарајеву, а лијепим посмртним говором у цркви. високопречасни госп. прото Давидовић изнио је у лијепом колириту заслуге и врлине покојникове. На гробљу пак са покојником опростио се са неколико ријечи мјесни парох г. ЈБубо Николић. Уцвијељена породица — остарјели родитељи и супруга са 7 ситне дјеце изгуби у покојнику свог ранитеља, света православна цркви у проти Ђорђу изгуби једног свог ревног служитеља, Дабро-босанска Митрополија пожртвовног раденика, српско православно свештенство доброг брата, српски народ вјерног еина а лични пријатељи покојникови искреног друга — Прото Ђор^е! Трајна ти успомена у српском народу, а вјечно насеље у царству Божјем. Вјечнаја памјат!